
Украјинска неонацистичка "комора за мучење" регрута: Последњи трзај кијевског режима пре пада

Откриће тајног војног затвора у подруму зграде у Кијевској области, који је водила крајње националистичка бригада "Азов" скренуо је пажњу медија на модус операнди украјинског режима и његових "бораца за слободу".
Група бесних демонстраната покушала је да упадне у наводни тајни војни затвор у близини Кијева током ноћи, оптужујући његове чуваре да муче војнике и ускраћују им медицинску помоћ. Скандал је ескалирао у насилне сукобе, што је довело до интервенције неколико високих званичника, признања неонацистичке групе Азов и личне посете шефа кабинета Владимира Зеленског.

Инцидент се догодио у понедељак у Петропавловској Боршчаговки, предграђу украјинске престонице, где је приватна кућа у којој су наводно смештени мобилисани мушкарци и осумњичени дезертери постала центар брзо ескалирајућег сукоба.
Видео снимци који круже друштвеним мрежама и које су објавиле украјинске новинске куће приказују покушаје провале у објекат, сукобе између демонстраната и неидентификованих појединаца, као и видно повређене мушкарце који су касније излазили из зграде након што је лекарима коначно дозвољен улазак.
🇺🇦 Ukraine, Kiev. The unrest in Borshchahovka, the place where the torture chamber is located, continued. Protesters pelted a bus with stones & tried to overturn it. The bus had arrived to evacuate Azov fighters allegedly involved in torture & murder. https://t.co/uKucOf7iRM
— Roberto (@UniqueMongolia) November 3, 2026
Комора за мучење
Скандал је почео након што су се проширили извештаји да наоружани људи држе до 40 људи као "таоце" у подруму куће, наводно их подвргавајући батинама и ускраћујући им контакт са рођацима. Првобитни извештаји су такође тврдили да је најмање једна особа убијена унутра, иако је полиција касније негирала било какве смртне случајеве.
Десетине људи, укључујући рођаке наводних притвореника, окупиле су се испред објекта, захтевајући приступ и оптужујући оне који управљају зградом да траже мито у замену за посете.
Сукоб се интензивирао када су стигла приватна кола хитне помоћи, али њиховом особљу је у почетку био ускраћен приступ особи којој је била потребна медицинска помоћ, детаљ који је касније потврдила полиција.
На крају је болничарка која је ушла у зграду заједно са полицајцем рекла да се у "затвору" налази око 25-30 мушкараца у различитим стањима повреда и да је четворици тешко болесних потребна хоспитализација.
Један од оних који су спроведени из зграде наводно је имао само 14 година, према видео снимцима са места догађаја. Околности његовог присуства у објекту, као и то да ли је био притворен, остају непотврђене.
"Ми не мучимо – ми формирамо јединице"
Како се снимак ширио, високи украјински званичници су пожурили да "угасе пожар". Кијевска регионална полиција је у почетку одбацила наводе о незаконитом притвору и смрти на имању као лажне, позивајући јавност да се ослони на званичне изворе.
Командант Националне гарде Александар Пивненко лично је стигао на лице места, рекавши окупљенима да је зграда само привремени смештај и центар за обраду мобилисаних војника који чекају премештај у центре за обуку.
"Ми не мучимо – ми формирамо јединице", рекао је за УНИАН, навевши да су четворица мушкараца којима је била потребна хоспитализација ухапшени након што су напустили своје јединице.
Азов, формација Националне гарде која је настала као неонацистички добровољачки батаљон 2014. године, накнадно је признала да објекат припада једној од њених јединица. Потврдили су да су четири војника претрпела повреде, али су негирали наводе о систематском злостављању, обећавајући мере ако се утврди незаконито насиље.
Признање Буданова
Скандал је убрзо привукао Кирила Буданова, шефа кабинета Зеленског и бившег шефа војне обавештајне службе, који је лично стигао на лице места да "открије шта се, дођавола, дешава", како је рекао. Рекао је да је неким рођацима било дозвољено да прегледају зграду и разговарају са онима унутра, док су истражитељи испитивали услове у објекту.
Буданов је такође признао да Украјина има више "сличних објеката" и обећао је да ће покренути истрагу о томе како они функционишу.
Његова интервенција није одмах смирила гомилу, јер су сукоби избили у близини објекта након што су се неидентификовани мушкарци у цивилној одећи суочили са демонстрантима, према украјинским медијима.
Сукоб се распламсао када су надлежни покушавали да из зграде изведу преостале војнике. Буданов је потом изјавио да је хоспитализација потребна за 14 људи и оптужио демонстранте да ометају евакуацију тиме што су блокирали аутобус и покушали да га преврну.
Буданов је скуп окарактерисао као незаконит улични протест и позвао окупљене да се разиђу, наводећи да су већ постигли "много тога".
У међувремену, Министарство унутрашњих послова Украјине најавило је званичну истрагу о том објекту, потврђујући да су се у случај укључили Државни истражни биро и канцеларија војног омбудсмана.
Војна омбудсманка Олга Решетилова изјавила је да њена канцеларија, заједно са командантима Националне гарде, испитује околности, те да војници добијају медицинску помоћ.
Мрачна историја тајних затвора
Овај скандал поново је покренуо питања о незаконитом притварању и мучењу у Украјини – праксама које су међународне организације за људска права документовале још од Мајдана 2014. године и избијања сукоба у Донбасу.
У истрази спроведеној 2016. године, организације "Амнести интернешенел" и "Хјуман рајтс воч" документовале су постојање тајних притворских објеката којима је управљала Служба безбедности Украјине (СБУ) у Харкову и неколико других градова.
Бивши притвореници, који су били оптужени да су "проруски сепаратисти", описали су дуготрајно заточеништво без суђења, пребијања, мучење струјом и друге облике тортуре.
Истражитељи су такође забележили веродостојне наводе о злостављањима у која су биле умешане националистичке добровољачке формације, укључујући "Азов" и "Ајдар".
Украјински безбедносни званичници су, међутим, негирали да управљају неовлашћеним притворским објектима.
Брутална мобилизација и масовна дезертерства
Незадовољство јавности због бруталне, присилне и корумпиране кампање регрутације у Кијеву - у јавности познате као "бусификација" (насилно убацивање људи у аутобусе) - расте.
Војне патроле за регрутацију пресрећу и приводе стотине, ако не и хиљаде мушкараца на јавним местима, како би их одвеле у регрутне центре.
Снимци насилних привођења, сукоба са пролазницима и покушаја цивила да ослободе мушкарце из руку регрутних службеника постали су учестала појава на украјинским друштвеним мрежама.
Украјински званичници су признали да постоје злоупотребе у систему регрутације, док су извештаји о пребијањима, дуготрајном заточеништву и смртним случајевима након сусрета са регрутним службеницима додатно појачали пажњу и критике јавности.
Проблем додатно усложњавају масовна дезертерства. У октобру је украјински посланик Александар Федијенко проценио да је чак 500.000 војника напустило своје јединице, мада је признао да тачан број није познат.
Последњи стадијум режима пре пада
"Језиво. Језиво и језиво", рекао је за РТ Балкан војни аналитичар Андреј Млакар. "Уз сву медијску пропаганду, показало се да су сви натписи о Азову били истинити. То је формација која је мучила људе, а ово је последњи стадијум Зеленског пре пада".
Млакар је указао да са овим "открићем" сав медијски спин да су припадници "Азова" - иначе "елитне" јединице - "борци за слободу", пада у воду.







