Данас почиње јесен: Како су је некада у Русији дочекивали и шта се радило за срећу

Јесења равнодневица се дешава у периоду између 21. и 24. септембра, због разлике између календарске године и Земљиног астрономског циклуса, а 2026. године наступа 23. септембра, пет минута после поноћи по универзалном времену (а у Србији у два сата и пет минута после поноћи). Тада ће Сунце прећи небески екватор и прећи са северне на јужну хемисферу. Након тога, на северној хемисфери дневни сати постепено ће се скраћивати све до зимског солстиција 21. децембра.

Како се јесења равнодневица славила у старој Русији

Од давнина се јесен сматрала временом прослава. Пољопривредни радови били су завршени, жетва сакупљена, а за већину становништва, коју су чинили сељаци, следио је предах. Зато су јесењу равнодневицу пратили бројни обреди и ритуали, а у суштини је представљала својеврсни фестивал жетве. Што је лето било плодније, прославе су трајале дуже.

Јесења равнодневица поклапала се са црквеним празником Рођења Пресвете Богородице. У народној традицији лик Девице Марије преклапао се са представом Мајке Земље - сматрана је заштитницом свих мајки, плодности и земље, па је у христијанизованој Русији овај период био и време захвалности Богородици за жетву.

Обичаји којим се слави долазак јесени

У Русији су поводом доласка јесени приређиване гозбе, посећивали би се пријатељи, а на столу су се налазила јела од меса и рибе, разноврсна пецива и пиво скувано од свежег хмеља. Као и на дан пролећне равнодневице, обнављала се ватра у домовима: Стара се гасила, а нова палила.

После завршетка пољопривредних радова често су се одржавала и венчања. Мужевљеви родитељи су на овај дан традиционално позивали младенце и снајине родитеље у свој дом, чиме су се јачале везе између породица.

Јесењи народни обреди били су усмерени на привлачење среће и благостања. У ту сврху пекле су се округле пите са купусом и јабукама. Ако би тесто брзо нарасло, веровало се да ће се наредне године материјално стање побољшати.

Посебно место заузимали су обреди са водом, за коју се веровало да има нарочиту моћ. Умивали су се ујутру и увече како би деца била здрава, а жене лепе и привлачне.

Кућу и себе штитили су гранчицама оскоруше, за коју се, према народном веровању, сматрало да не допушта злу да уђе у дом. По гроздовима оскоруше предвиђало се каква ће бити зима: што је више бобица на дрвету, то ће зима бити суровија.

Шта се слави 23. септембра

Православна црква 23. септембра наставља прославу Рођења Пресвете Богородице, великог празника који се слави 21. септембра. Овај наставак празника траје до 25. септембра, када следи његов последњи дан. Рођење Богородице је за хришћане важан празник, јер се њеним рођењем обележава почетак испуњења обећања спасења и доласка Спаситеља у свет.

Истог дана обележава се и успомена на мученице Менодору, Метродору и Нимфодору, три сестре које су у 3. веку живеле у Витинији у Малој Азији. Као хришћанке, повукле су се у пустињу, где су живеле у молитви и посту.

Када су вести о њиховом животу и чудесним исцељењима стигле управитеља области Фронтона, који је прогонио хришћане, он је наредио њихово хапшење и захтевао да принесу жртве паганским идолима. Сестре су то одбиле, након чега су мучене и погубљене због своје вере. Према легенди, киша је угасила ватру којом су покушали да спале њихова тела, а гром је потом усмртио мучитеље, преноси "РТ на руском".