Научници открили како физичка активност може да ублажи бол

Без обзира на то да ли често патите од мигрена, менструалних грчева или хроничног бола, вежбање може помоћи у ублажавању симптома на сличан начин као и уобичајени лекови против болова.

Вежбање може значајно да смањи и акутни и хронични бол, показала је нова студија. Истраживачи су до овог закључка дошли анализом 157 систематских прегледа који обухватају 2.736 контролисаних испитивања и више од 220.000 учесника, а истраживање је спровео Универзитет у Аделаиди.

Вежбање би, према резултатима, требало чешће да буде део лечења бола, посебно када се траже безбедни и ефикасни начини ублажавања симптома без ослањања на лекове, сматра Керол Махер, виши истраживач на Универзитету у Аделаиди.

Мање и лакше вежбе могу имати већи ефекат

Истраживачи су испитали како врста, интензитет и трајање вежбања утичу на ублажавање бола. Утврђено је да је вежбање смањило бол за око 1,1 поен на скали од нуле до 10. То смањење је отприлике 60 одсто веће од просечног олакшања пријављеног за уобичајене лекове у одвојеним испитивањима хроничног бола.

Занимљиво је да су вежбе ниског интензитета довеле до већег ублажавања бола него активности умереног до високог интензитета, док су краћи програми, од око 12 недеља, показали веће ефекте од дужих.

"Важно је напоменути да смо открили да више вежбања није нужно било боље. У ствари, програми краћег трајања и нижег интензитета показали су веће смањење бола, што сугерише да људи можда не морају да вежбају јаче или дуже да би имали значајне користи", рекао је водећи истраживач Бен Синг.

Програми краћи од 120 минута недељно били су ефикаснији од оних са дужим недељним трајањем, које може деловати недостижно људима који живе са хроничним болом, написали су истраживачи.

Зашто зглобови боле кад захлади: Да ли је "бол од промене времена" мит

Како вежбање може да ублажи бол

Од пилатеса до таи чија, различите врсте физичке активности могу имати утицај на начин на који тело доживљава бол. Када вежбамо, наше тело ослобађа хемикалије, укључујући ендорфине и серотонин, који могу помоћи у смањењу јачине бола и повећању толеранције на бол, према ауторима истраживања.

Он је додао да вежбање помаже у смиривању упале и промени начина на који мозак реагује на бол, а истовремено побољшава расположење.

Вежбање се и даље недовољно користи као третман

Аутори истичу да се људима који осећају бол често само саветује да буду физички активни, без конкретних упутстава о томе које вежбе треба да раде, којим интензитетом и колико дуго. Због тога су, како наводе, потребне јасније смернице које би показале не само да ли вежбање помаже, већ и које вежбе су најпогодније за одређене пацијенте и како их најефикасније применити у лечењу.

Ипак, истраживачи упозоравају да вежбање не треба сматрати универзалним решењем нити очекивати да поптуно елиминише бол. Његови ефекти зависе од индивидуалних фактора као што су стање које изазива бол, ниво физичке спремности особе и придржавање програма, преноси "Јуроњуз".