Слом западних друштава: У срца Европљана се увукао страх

Политика, поред рационалне, има и своју мрачну, хаотичну, ирационалну страну. Већ недељама с неверицом посматрамо насилне протесте који су избили у Француској, а затим се великом брзином проширили Португалијом, Шпанијом, Белгијом, Немачком, Швајцарском, Италијом, па чак и Албанијом.

Готово читава Европа погођена је драматичним демонстрацијама које немају преседана у историји, ако изузмемо поједине револуционарне периоде. Ирационалне су, исто тако, и реакције европских лидера, попут француског председника Емануела Макрона.

Склони смо да ове догађаје посматрамо као изоловане зато што се одвијају у различитим географским регионима, пише чувени француски публициста Тијери Мејсан за сајт "Волернет", па ипак, пажљивијим посматрањем увиђамо да то није тачно, јер се грађани свуда суочавају са приближно истим проблемима.

На првом месту, наставља Мејсан, сведоци смо протеста због раста трошкова живота. Иако се конкретни разлози и последице разликују од земље до земље, суштинске чињенице остају свуда су исте.

Системска криза Запада

Јасно је да да је Запад спроводио идентичне политике, које воде ка истим катастрофама, каже Мејсан, и додаје: "Лакше је пружити кохерентан опис држава које 'не пролазе' кроз друштвене немире, него описати оне које кроз њих пролазе."

Наш избор

Кијев је на коленима: Ко убија Украјину

Стабилне државе пружају становништву осећај извесности у погледу будућности. То је случај са кинеским цивилизацијским блоком и руским блоком – двема групацијама које настављају да јачају и расту, док наша сопствена, западна цивилизација почиње да стагнира, тврди Месјан, а то изазива панику међу становништвом. До ове промене долази након релативно дугог периода сигурности и просперитета.

Савремени западноевропски политичари сада не крију да су забринути, пише руски историчар Вењамин Попов за сајт "Њу истерн аутлук": њихов курс је доспео у ћорсокак. Ипак, упркос ирационалности њихових поступака и масовном отпору који изазивају, европски политички лидери одбијају да промене курс.

До сада су, каже Попов, све своје погрешне процене објашњавали поступцима руског председника Путина, али сада се одупиру и поступцима америчког председника Трампа и чак почињу да се сукобљавају са Кином, са којом је трговински дефицит достигао огромне размере.

А то, пише руски историчар, читав Запад одводи у еру скандала и системску кризу.

Радити за себе, не за друге

Ти догађаји уопште нису изоловани, сматра француски публициста: "Уопште узев, људи прво опажају унутрашњу политику, а затим спољну и нису увек свесни веза које их повезују."

Опште је познато да су сукоби у Украјини и у Персијском заливу довели до раста цена угљоводоника и њихових деривата, попут пластике и фармацеутских производа. Али, пише Мејсан, тешко је схватити да је цена неког прехрамбеног производа, упакованог у пластику, повезана са подршком украјинским неонацистима, као и са тиме што наше банке поступају у складу са директивама Министарства финансија САД.

Неке државе су, бар на неко време, успеле да ублаже резултате "једностраних принудних мера" Европске уније против Русије – које ратна пропаганда обмањујуће назива "санкцијама" – али на крају су их све сустигле последице њихових погрешних потеза.

Уколико поставимо себи једино исправно питање, уочава овај новинар – зашто сви губимо, уместо да погрешно постављамо питање ко највише губи – схватићемо да је наш основни проблем то што не радимо за себе. То је била суштина покрета МАГА у САД, успона покрета за независност у Квебеку, као и појаве личности попут Карола Навроцког у Пољској.

Француска – најтежи болесник у Европи

Француска се, на пример, често истиче као најтежи "болесник Европе", што потврђују и многи статистички подаци.

Под влашћу Макрона, Француска се суочила са економском стагнацијом и високом задуженошћу од 120 одсто БДП-а. Државни дуг Француске досегао је критичан ниво: закључно са септембром 2026. године, он је износио 3.595,5 милијарди евра.

Такође, за време Макрона, Француска је доживела убрзану деиндустријализацију. Индустријски сектор сада чини свега девет одсто БДП-а, што је најнижи ниво у Европској унији. Куповна моћ Француза драстично опада – половина њих наводи да им приходи покривају тек основне потребе, а само 70 одсто радно способних грађана је запослено.

Француска политика је, притом, и даље усмерена је на пружање свесрдне подршке кијевском режиму и на продужавање сукоба у Украјини.

Француска, каже Мејсан, "не ради за себе": "У Француској 'не радити за себе' значи гледати како огроман део наших прихода нестаје кроз мноштво нејасних социјалних дажбина." У теорији, додаје он, та средства се прерасподељују путем јавних служби и социјалних давања, али у пракси је јасно да ова рачуница једноставно не пије воду.

Наш избор

Пољска у мом срцу: Тусков покушај државног удара оркестриран је из Брисела

Из перспективе левице, види се урушавање јавних служби; из перспективе деснице, уочава се да се многа социјална давања исплаћују појединцима који на њих немају легитимно право. Али, било како било, људима је тешко да закључе да су Немци, који су у Франкфурту протестовали против Мерцове владе и Американци који су гласали против Трампове администрације, вођени истим страхом – страхом да неће успети да саставе крај с крајем. Страхом од тога шта доноси сутра.

Политичари не нуде ништа, али грабе плен за себе

Ту је и проблем корупције, који произилази из осећаја да запослени не раде за себе, већ да их експлоатише "систем".

Облици и нивои корупције разликују се од земље до земље. Француска би, пише Мејсан, прихватила да влада уочи избора дели чекове одређеним деловима становништва, али у САД је сам председник објавио да ће поделити чекове свим суграђанима под условом да гласају за његову странку. У суштини, то је исто.

Међутим, генерално, додаје Мејсан, корупција постаје проблем тек "када се створи утисак да наши лидери заједницу коштају много више него што јој доприносе": данас преовлађује осећање да наши лидери не нуде ништа, али при том грабе плен за себе. Управо то објашњава зашто је борба против корупције постала главно обележје "генерације З" – генерације која још нема своју идеологију, али има очи које то виде, пише он.

Ту је и проблем друштвене неједнакости. За разлику од Индије, где је он повезан са кастинским системом, на Западу је неједнакост првенствено финансијске природе. У Француској осећамо нелагоду, пише Мејсан, када појединци располажу толико огромним финансијским средствима које користе за обликовање друштва и не обазиру се на жеље других.

Француска, на пример, има око 2,5 милиона милионера и стотињак милијардера, док САД имају "трилионере" – појединце који се међу милијардерима издвајају као што се милионер издваја међу "обичним" људима. Па ипак, пошто немамо представу о томе шта да направимо у таквој ситуацији, додаје Мејсан, радије игноришемо тај проблем.

"Руска претња" остаје центар европске политичке агенде

Коначно, ту је и проблем миграција. Процењује се да је само током протеклих десет година у ову земљу ушло око четири милиона имиграната, од којих многи не раде него примају социјалну помоћ.

Тај број чини економску апсорпцију и етнокултуролошку асимилацију придошлица дословно немогућом. Са неконтролисаном имиграцијом повезане су растуће стопе криминала, стварање сиротињских четврти у градским центрима и појачане друштвене напетости, које расту до тачке експлозије.

Осим тога, у последње време, владајуће политичке снаге у Француској за све своје унутрашње проблеме оптужују Москву – "руска претња" је постала централно место њихове политичке агенде.

Нови француски милитаризам прати успостављање апарата цензуре и репресије, који имају управо тоталитарне размере, пише бразилски аналитичар Рафаел Маћадо за сајт "Фондација стратешке културе".

Наш избор

Цивилизацијско самоубиство Европе: Запад је ушао у фазу хаотичне ирационалности

Најновија жртва ове репресије је удружење "Једнакост и помирење" (Egalité et Réconciliation), које је основао социолог и писац Алан Сорал. Сорел је, у међувремену, емигрирао у Русију, што само потхрањује типичне параноје савремене француске елите о руском "информационом рату".

Како примећује руски писац Платон Беседин, оно што се данас дешава у Француској – протести студената, средњошколаца и ученика, којима су се придружили наставници, здравствени радници, државни службеници и "Жути прслуци" – сасвим је логична последица француске спољне политике.

Међутим, овог пута је та земља једноставно отишла предалеко, каже Беседин, а њене елите су постале апсолутно дрске, јер Макрон није само обични председник, већ "он, као неко кога су на ту функцију поставили технофеудалци, представља прототип модерног европског политичара".

Овај проблем је тешко схватити уколико сте рођени у Русији или Кини.

Али, ако сте рођени као Француз или Немац, сасвим је природно да осећате панику од оног шта доноси сутра.