
Нобелова награда за физику додељена научнику који је открио неухватљиве честице из свемира

Краљевска шведска академија наука одлучила је да Нобелову награду за физику за 2026. годину додели Френсису Халзену "за одлучујући допринос опсерваторији неутрина IceCube и откриће високоенергетских неутрина астрофизичког порекла".
Стручњак је увидео да би лед на Јужном полу могао да се користи за праћење честица познатих као неутрини. Његова визија и научно вођство били су од кључног значаја за развој Опсерваторије за неутрине IceCube - детектора који обухвата кубни километар леда и опремљен је сензорима за детекцију светлости. Захваљујући IceCube-у, истраживачи могу да региструју неутрине који долазе из изузетно енергичних процеса у удаљеним деловима свемира.
Неутрина има свуда, али их је изузетно тешко детектовати. Она пролазе кроз целу Земљу, као и кроз наша тела, а да их не приметимо. Веома ретко, један неутрино ступи у интеракцију са атомским језгром, што омогућава да их, уз одговарајућу опрему, научници открију.
Интеракције неутрина које IceCube непрекидно региструје пружиће истраживачима нова сазнања о екстремним и насилним космичким окружењима у којима могу да настану неутрини високе енергије, а могле би чак да открију и до сада непознате космичке појаве.
Академија наводи да су научници помоћу IceCube најпре регистровали неутрине високе енергије, а потом доказали да неки од њих потичу изван Сунчевог система. За разлику од других честица, неутрини могу да дођу до Земље без значајнијег скретања или губитка енергије, због чега научницима пружају информације о космичким изворима које се не могу добити на друге начине.
"Његова упорност и научна визија отвориле су пут новој врсти астрономије", изјавио је председник Нобеловог комитета за физику Марк Пирс.
Према наводима Академије, подаци које IceCube континуирано прикупља могли би да допринесу бољем разумевању екстремних космичких окружења у којима настају неутрини високе енергије, као и откривању до сада непознатих космичких феномена.
Ко је Френсис Халзен
Халзен је рођен 1944. године у Тинену у Белгији, докторирао је 1969. на Универзитету Лувен (Белгија), а радио је као професор на америчком Универзитету Висконсин. Научник је поставио је темеље за потпуно нову врсту астрономије. Његова идеја била је да се глацијални лед на Јужном полу искористи за регистровање мистериозних честица познатих као неутрини. Резултат те замисли је Опсерваторија неутрина IceCube, која може да прати неутрине који потичу из удаљених крајева космоса.


