Једноставан тест пулса може открити здравље срца: Ево како да га урадите

Ако вам срце снажно лупа док се пењете уз степенице или остајете без даха док трчите за аутобусом, то може указивати на слабију физичку кондицију. Међутим, за процену здравља срца важно је и оно што се дешава након што се напор заврши, што се мери помоћу теста опоравка срчане фреквенције. Он показује разлику између пулса на врхунцу физичког напора и пулса један минут након престанка активности.

Овај показатељ важан за процену кардиоваскуларног здравља и може помоћи у предвиђању ризика од повишеног крвног притиска и срчаног удара. Лош резултат може бити и рани знак упозорења на друге здравствене проблеме, укључујући повећан ризик од смрти.

Научници у Охају су још 1999. године испитали су опоравак срчане фреквенције код 2.400 одраслих особа, а затим их пратили шест година. Утврђено је да су особе чији се пулс спорије опорављао имале приближно четири пута већи ризик од смрти током периода праћења. Сличне резултате касније су потврдила и истраживања у другим деловима света.

Опоравак срчане фреквенције може бити поуздан показатељ ризика од смрти из различитих узрока, чак и код људи без очигледних срчаних обољења. Код млађих и средовечних особа овај показатељ је, према студијама, чак више повезан са ризиком од смрти него повишен крвни притисак.

Како да сами измерите опоравак пулса

Резултат можете израчунати код куће уз помоћ штоперице и уређаја за мерење пулса, попут паметног сата. Ипак, пре него што започнете нови програм вежбања, посаветујте се са лекаром.

За почетак припремите штоперицу и нешто у шта ћете забележити резултате. Ако имате паметни сат или други уређај за праћење активности, можете га користити за мерење пулса.

Како исхраном сачувати срце: Савети Батута за сваки дан

Затим одредите максималну срчану фреквенцију. Тај податак може приказивати ваш уређај, а можете га приближно израчунати и формулом: 220 минус број ваших година.

Следећи корак је физичка активност довољног интензитета да пулс достигне између 70 и 85 одсто максималне срчане фреквенције. То може бити трчање, вожња бицикла или веслање, у зависности од ваше кондиције.

Одмах по завршетку вежбања измерите пулс док је још повишен. Најједноставније је да то урадите паметним сатом. Ако га немате, ставите прсте на врат, бројте откуцаје током 10 секунди и добијени број помножите са шест. Затим седите или лезите и одмарајте тачно један минут, па поново измерите пулс. Када од првог резултата одузмете други, добићете вредност опоравка срчане фреквенције.

Ако током вежбања осетите вртоглавицу, бол или стезање у грудима или недостатак даха који није сразмеран напору, одмах прекините активност. Тест није намењен особама са постојећим срчаним обољењима без медицинског надзора.

Како да протумачите резултат

Што се пулс брже смањује након физичког напора, то је опоравак бољи. Пад од најмање 18 откуцаја у првом минуту сматра се добрим показатељем, мада резултат може да варира у зависности од фактора као што је старост.

С друге стране, пад мањи од 12 откуцаја у минуту може бити повезан са повећаним ризиком од дугорочних здравствених проблема.

Улога вагусног нерва

Вагусни нерв повезује мозак са срцем и другим органима и помаже телу да регулише рад срца, варење и реакције на стрес.

Током вежбања тело се припрема за напор: Срце убрзава рад како би мишићи добили довољно кисеоника. Када престанемо са активношћу, организам постепено прелази у стање одмора, а пулс почиње да се успорава. У том процесу важну улогу имају вагусни нерв и парасимпатички нервни систем, који помажу телу да се смири након напора.

Што је човек у бољој физичкој кондицији, то његово тело обично ефикасније регулише ове процесе. Добра активност вагусног нерва повезује се и са бољим менталним здрављем, снажнијим имуним системом и мањим упалним процесима у организму, преноси Би-Би-Си.