Друштво
Тајне Мињина и Пожарског: Шта крије споменик на Црвеном тргу
Председник Русије Владимир Путин је на Дан народног јединства положио цвеће на споменик Кузми Мињину и Дмитрију Пожарском на Црвеном тргу. Споменик посвећен двојици народних јунака подигнут је у знак сећања на њихову улогу у ослобађању Москве од страних освајача 1612. године, а данас представља један од препознатљивих симбола руске престонице. Ипак, историја споменика крије и неочекиване преокрете - од околности његовог настанка до детаља који су тек током рестаурације поново привукли пажњу.
На Црвеном тргу у Москви стоји споменик који чува сећање на један од најзначајнијих тренутака руске историје - заједнички отпор народа страним освајачима. Посвећен је Кузми Мињину и кнезу Дмитрију Пожарском, вођама народне војске која је 1612. године ослободила Москву од пољских интервентних снага.
Више од два века старо дело вајара Ивана Мартоса свечано је откривено 1818. године, у присуству цара Александра I. На његовом постаменту уклесане су речи које и данас сведоче о захвалности народа: "Захвална Русија грађанину Мињину и кнезу Пожарском. Године 1818".
Идеја да се подигне споменик јунацима из 1612. године потекла је 1803. године од чланова Слободног друштва љубитеља књижевности, науке и уметности, који су предложили да се овековечи подвиг народних хероја. На конкурсу за идејно решење победио је поменути Иван Петрович Мартос, руски вајар и академик, представник класицизма. Рад на споменику почео је 1804. године и трајао је више од десет година.
Новац за изградњу споменика прикупљан је јавном претплатом, а Мартос је најпре израдио мањи, а затим и већи модел споменика, после чега је започето ливење бронзане скулптуре.
Споменик је изливен у бронзи 1816. године, за само девет минута - мањи детаљи, попут делова Пожарскове ратне опреме, изливени су засебно. Постамент је израдио каменорезац Самсон Суханов, и то од три монолитна комада гранита.
Тајна откривена после готово 200 година
Првобитно је било планирано да споменик буде постављен у Нижњем Новгороду, али је Мартос инсистирао да краси престоницу, јер је подвиг двојице јунака имао значај за целу земљу.
У мају 1817. године скулптурална група и постамент кренули су из Санкт Петербурга ка Москви Маријинским воденим путем. На свим местима кроз која су пролазили изазивали су велико интересовање. Свечано откривање споменика одржано је 20. фебруара 1818. године, у присуству цара и чланова царске породице.
Скулптура је првобитно стајала на средини Црвеног трга, а 1931. године премештена је испред храма Василија Блаженог, где се и данас налази. Од 2016. године под управом је Државног историјског музеја.
Прва свеобухватна рестаурација после готово два века обављена је 2021. и 2022. године. Обновљене су скулптуре, рељефи, постамент и патина, а уклоњена је и кородирана унутрашња носећа конструкција.
Током рестаурације откривено је и да је споменик првобитно требало да буде откривен 1817. године, али је свечаност одложена за наредну годину јер цар Александар I није допутовао у Москву.
Симболика споменика Мињину и Пожарском
Скулптурална композиција висока је више од осам метара и изведена у духу класицизма, уз националне мотиве. Мињин је приказан како подигнутом руком позива народ у борбу против пољских освајача, док другом пружа мач кнезу Пожарском, позивајући га да преузме вођство над народном војском, пише Известија.
Пожарски седи ослоњен на штит са приказом Нерукотвореног лика Спаситеља, што симболизује божанску заштиту. Његов положај указује на ране задобијене у борби, али и спремност да се одазове позиву. На постаменту се налазе два рељефа: један приказује становнике Нижњег Новгорода који прилажу новац за формирање народне војске, а други Пожарског како предводи борце. На првом рељефу приказани су и синови вајара Ивана Мартоса, који су касније учествовали у ратовима против Француске.
Live
