Друштво
Загађен ваздух у Србији однесе 12.000 живота годишње
У Србији загађење ваздуха представља један од значајних здравствених ризика, а последице се не ограничавају само на болести дисајних органа већ обухватају и срце, крвне судове и мозак. Стручњаци упозоравају на ширину проблема и потребу за ефикаснијом заштитом становништва.
Загађен ваздух у Србији сваке године однесе око 12.000 живота, а дуготрајна изложеност штетним честицама повећава ризик од хроничних обољења и оставља последице на цео организам.
Аерозагађење и његов утицај на здравље били су тема научног скупа одржаног у Српској академији наука и уметности (САНУ), на којем су представљени најновији подаци о последицама лошег квалитета ваздуха, али и могућности за ублажавање његовог штетног дејства. Због бројних последица по здравље, загађен ваздух убраја се међу водеће променљиве факторе ризика.
"Један од циљева овог научног скупа је био да покаже да то нису само респираторне болести, управо смо сада видели да јесу најчешће респираторне болести, пошто то јесте прва брана, где долазе честице, али даље иду кардиоваскуларне болести, малигнитети, деменција, посебно важна, астма код деце", каже проф. др Бранко Белеслин, дописни члан САНУ са Клинике за кардиологију УКЦС, а пише РТС.
У нашем региону ваздух је загађенији него у остатку Европе. У Програму заштите ваздуха наводи се податак да у Србији због загађења ваздухе годишње прерано изгуби живот око 12.000 људи.
"За Србију као земљу са врло високим кардиоваскуларним оптерећењем ово питање има посебну тежину. Оно захтева повезивање научних доказа са клиничком праксом, јавноздравственим политикама и конкретним мерама за смањење изложености становништва штетним материјама", наводи председник САНУ, академик Зоран Кнежевић.
Климатске промене све више утичу на квалитет ваздуха, поред сагоревања фосилних горива, индустрије и саобраћаја:
"Климатске промене су ту, дешавају се, обарају све рекорде. Расте температура, али и све емисије расту због топлотних таласа и великих шумских пожара. На здравље утичу и нове врсте полена, алергена, инфективних агенаса", истиче проф. др Зорана Јовановић Андерсен са Универзитета у Копенхагену, преноси РТС.
Најсиромашнији најизложенији загађењу и дуванском диму
Највећем ризику од последица загађеног ваздуха и изложености дуванском диму изложени су најсиромашнини. Искуства развијених земаља показују да мере за побољшање квалитета ваздуха и контролу употребе дувана доприносе смањењу броја оболелих од кардиоваскуларних и респираторних болести, продужењу животног века и смањењу трошкова здравствене заштите.
Live
