Мање загађења? Емисије угљен-диоксида из фосилних горива могле би да стагнирају у 2026. години

Емисије угљен-диоксида настале сагоревањем нафте, гаса и угља могле би да стагнирају током 2026. године, а оне повезане са употребом нафте да се смање за два одсто, показала је нова међународна научна студија представљена на климатској конференцији COP31 у Турској.

Један од разлога за оваква кретања јесу више цене енергената услед рата у Ирану, као и све већи прелазак на електрична возила и обновљиве изворе енергије.

Према проценама научника, емисије из фосилних горива у 2026. години биће за око 0,4 одсто мање него претходне године. Међутим, аутори студије упозоравају да је још рано говорити о трајном преокрету глобалних трендова.

Раст цена нафте и гаса подстакао је потрошаче да смање употребу ових горива и окрену се електричним возилима. Истовремено, производња енергије из соларних и ветроелектрана сада покрива око две трећине додатних светских енергетских потреба.

Ипак, укупне емисије угљен-диоксида могле би да порасту са 42,8 милијарди тона прошле године на 43,3 милијарде тона у 2026. години. До тога би дошло због повећаног крчења шума и претварања природних подручја у пољопривредно земљиште.

Научници процењују да ће само сагоревање фосилних горива ове године довести до испуштања око 38,2 милијарде тона угљен-диоксида у атмосферу.

Најбогатији профитирају од климатских промена - зарађују и на узроцима и на последицама

Преостало мање од четири године за ограничење загревања на 1,5 степени

Стручњаци упозоравају и на све мањи преостали светски буџет угљеника, односно количину угљен-диоксида која још може бити испуштена у атмосферу пре него што глобално загревање трајно пређе 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период.

Према проценама, та количина износи око 150 милијарди тона, што је мање од четири године емисија уколико се оне наставе садашњим темпом.

Када је реч о појединачним земљама, Кина, која је највећи светски емитер гасова са ефектом стаклене баште, могла би ове године да смањи емисије за готово један одсто, углавном захваљујући мањој потрошњи нафте.

У Сједињеним Америчким Државама очекује се пад емисија од око 1,3 одсто, док би у Индији оне могле да порасту, пре свега због веће употребе угља.

Обновљиви извори енергије кључни за дугорочно смањење емисија

Научници и климатски стручњаци упозоравају да би садашње смањење емисија могло бити краткотрајно. Како би се обезбедио њихов дугорочни пад, неопходна су знатно већа улагања у обновљиве изворе енергије, батерије и електрична возила.

О овим питањима разговара се и на климатској конференцији COP31, која се од 9. до 20. новембра одржава у Анталији, уз учешће представника више од 190 земаља. Једна од главних тема скупа јесте проналажење начина за убрзање глобалне борбе против климатских промена, преноси "Гардијан".

Ипак, стручњаци оцењују да досадашње обавезе држава нису довољне за брзо смањење употребе фосилних горива и ограничавање глобалног загревања.