
Мале богиње се шире у Србији: Бебе најугроженије, лекари упозоравају на опасне компликације

Број оболелих од малих богиња је забрињавајући, а стварни број заражених могао би да буде и већи од званично регистрованог, јер поједини случајеви нису пријављени или немају типичну клиничку слику, упозорио је за РТС председник Удружења педијатара Србије др Георгиос Константинидис.
"Једна оболела особа може да зарази од 12 до 20 људи, у просеку око 15. Та висока заразност је карактеристика малих богиња и разлог због којег их се додатно плашимо, јер се веома брзо шире", наглашава Константинидис за РТС.
На ширење малих богиња у источној Србији утиче и епидемиолошка ситуација у суседним земљама. Пораст броја заражених у Бугарској и Турској, где је регистровано више од 1.300 случајева: "Вирус морбила не признаје границе", каже лекар.
Бебе и невакцинисане труднице међу најугроженијима
Мале богиње посебно опасне за децу млађу од годину дана, која још не могу да приме редовну ММР вакцину. У ризику су и невакцинисане труднице, код којих постоји могућност инфекције плода, као и старије невакцинисане особе.
"Вакцинисање против морбила није само ствар избора родитеља, јер ми као друштво имамо обавезу да заштитимо оне најосетљивије", објашњава Константинидис.
Међу најчешћим компликацијама малих богиња је упала плућа, док су најтеже последице енцефалитис, односно упала мозга, и субакутни склерозирајући паненцефалитис. Реч је о тешком и прогресивном оштећењу мозга које се може испољити и годинама након прележане инфекције.
Управо ове неуролошке компликације, уз смртни исход, представљају највећу опасност код оболелих од морбила, наглашава доктор.
"Енцефалитис и касније субакутни склерозирајући паненцефалитис су, поред смртног исхода, најопасније компликације", истиче.
Зашто су неопходне обе дозе ММР вакцине
Обухват ММР вакцинацијом у другој години живота износи 72,8 одсто, док је међу децом пред полазак у школу око 91 одсто. Ипак, ни у старијој узрасној групи нису сва деца примила чак ни прву дозу вакцине, упозорава др Георгиос Константинидис.
"Вакцина се даје у две дозе да би имунитет био комплетан, да се наш имунолошки систем подсети на тај антиген пред полазак у школу. Вакцинација мора да буде комплетна, односно треба да се приме обе дозе", објашњава.
Блага прехлада, цурење носа или кашаљ не значе аутоматски да вакцинацију треба одложити. О томе да ли постоји разлог за привремено одлагање одлучује изабрани педијатар, у зависности од здравственог стања детета.
Лекар додаје да се у одређеним ситуацијама ММР вакцина може применити и у року од 72 сата након контакта са зараженом особом, али наглашава да је најбоље поштовати редован календар вакцинације.


