
Москва: Европске земље одбијају да слушају и чују Русију о Украјини

Европске земље не слушају и не чују Русију када је реч о ситуацији у Украјини, изјавио је директор Департмана за међународне организације Министарства спољних послова Русије Кирил Логвинов, који је учествовао у билатералним консултацијама у Бишкеку, у разговору за ТАСС.
"Европљани не само да не покушавају да на било који начин допринесу решавању кризе, већ једноставно одбијају да нас слушају и чују. То је питање улоге представника ЕУ у украјинским питањима посматрано кроз призму деловања Савета безбедности", истакао је.

Одговарајући на питање о томе како ће изгледати безбедносна архитектура након окончања сукоба и да ли постоје изгледи за дијалог са европском заједницом као јединственом организацијом, Логвинов је предложио да се на ситуацију погледа "из угла УН".
"Када говоримо о прекомерној заступљености држава западне мањине у Савету безбедности, то нису празне речи. У чему је главни проблем? У томе што те земље говоре једним гласом. Сматрају да се тиме повећава ефикасност њиховог рада у главном органу Светске организације и да на тај начин боље преносе свој став другима. Али, заправо, није тако, јер такво 'блоковско' деловање ни најмање не приближава постизању компромисних решења. Оно омета потрагу за њима, а што је најважније, у већини случајева ствара додатну, непотребну напетост у дискусијама", нагласио је директор Департмана за међународне организације Министарства спољних послова.
Према његовим речима, западне земље често све то чине на "мегафонски" начин, уместо да се определе за тиху дипломатију усмерену на постизање резултата.
Логвинов је подсетио на учешће шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова на седници Савета безбедности УН посвећеној украјинској проблематици, одржаној у септембру у Њујорку, која је била изузетно тражена, изазвала велики одјек, наишла на пажњу широм света и која је била једна од централних тема недеље на високом нивоу.
Истовремено, како је навео Логвинов, оно што је руска делегација о Украјини чула од представника држава западне мањине – било на седници, током билатералних сусрета или у ходницима – "далеко је од онога како бисмо желели да изгледа дипломатски рад у Њујорку, усмерен на проналажење путева за решавање ситуације".




