
Анализа мале матуре: Ђаци у више од 60 одсто округа испод просека

Осмаци у више од 60 одсто округа у Србији остварили су "исподпросечна постигнућа" на сва три теста у оквиру мале матуре, која је полагана у јуну ове године. Ученици из Пећког, Косовско-митровачког, Шумадијског, Града Београда и Нишавског округа остварили су изнадпросечне резултате на сва три теста, док су најнижа постигнућа остварили ученици из Краљева.
То је показао Извештај о резултатима завршног испита на крају основног образовања у школској 2025/2026. години који је урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. У извештају су приказани резултати завршног испита за 56.720 ученика који су наставу похађали на српском језику и полагали испит у јуну 2026. године.

Просечно постигнуће ученика на тесту из српског језика и књижевности, изражено у поенима, износи 10,69, из математике 13,03 и 14,49 на трећем тесту. На тесту из биологије просечно постигнуће је 13,61, из физике 17,27, из географије 14,75, из хемије 15,43 и из историје 13,26, од могућих 20 поена.
Девојчице су успешније од дечака на сва три теста, при чему су разлике веће на тесту из српског језика и књижевности него на друга два теста. Утврђено је да ученици који имају више оцене постижу боље резултате на тестовима. Међутим, очекује се да та повезаност буде израженија, пре свега када је реч о трећем тесту.
У извештају се наводи да преглед закључних оцена у осмом разреду, из предмета који се полажу на малој матури, показује да из математике приближно трећина ученика има најнижу оцену, а нешто мање од трећине највишу. Из физике и хемије око 25 одсто ђака има најнижу оцену, а око 30 одсто највишу. Што се тиче географије ту 42 одсто ученика има петицу, док прилично уједначен број ученика има оцене 3 и 4 (око петина).
"Иако је утврђено да постоји повезаност између оцена и постигнућа на тестовима, очекивало би се да она буде нешто виша. Разлози за овакав резултат се могу објаснити чињеницом да је закључна оцена сумирање целокупног рада ученика у току школске године, а резултати завршног испита су производ специфичне и стресне ситуације у којој се испитују само одређени сегменти наставног програма. Без обзира на то, пожељно је да корелација између школских оцена и постигнућа на тестовима буде нешто виша и стога је неопходно континуирано унапређивати и квалитет школског оцењивања и завршни испит", стоји у извештају.
Без бодова на тестовима
Било је и ученика који су остали без поена на тестовима. Из српског је код 50 ђака као скор уписано 0 поена, на тесту из математике 17 ученика је било без поена, а на трећем тесту 10 - из биологије петоро, из географије четворо, из хемије и историје по један ученик.
Највише ђака је остварило максималан број поена на трећем тесту - 5.077 (8,9 одсто), затим на тесту из математике 1.892 (3,3 одсто), а најмање из српског језика и књижевности 138 (0,2 одсто). Када је реч о предметима које су ученици полагали на трећем тесту, највећи број ученика је без грешке урадио тест из физике - 26,7 одсто, из хемије 13,9, географије 11,8 одсто, историје 4,7 и биологије 1,2 одсто.
Сваки осми свршени основац је носилац дипломе "Вук Караџић". Просечно постигнуће вуковаца на сва три теста је, као што је и очекивано, више у односу на републички просек.
Број ученика носилаца Вукове дипломе износи 7. 403, односно 13,1 одсто. Окрузи у којима се бележи највећи број ученика носилаца Вукове дипломе су: Нишавски (21 одсто), Пчињски (19,2 одсто) и Јабланички (18,1одсто), док су окрузи са најмање Вукових диплома: Мачвански (8,4), Косовско-поморавски (8,6), Колубарски (9,1)", стоји у извештају.
"Најмање просечно постигнуће вуковаца бележи се у Косовско-поморавском, Зајечарском, Рашком 2 - Нови Пазар и Јабланичком округу. Имајући у виду да се ради о изузетним ученицима, очекује се да њихова постигнућа буду у просеку бар за једну стандардну девијацију већа у односу на републички просек. Међутим, то није случај са одређеним бројем округа, а најизраженије је у поменутим окрузима", наведено је у извештају.




