Друштво

Научници пронашли начин да обнове оштећени срчани мишић након инфаркта

Експериментална терапија која подстиче обнављање оштећених ћелија срчаног мишића показала је охрабрујуће резултате у испитивањима на мишевима. Ипак, пре него што би могла да се примени у лечењу људи, неопходна су додатна истраживања како би се потврдили њена безбедност и ефикасност.
Научници пронашли начин да обнове оштећени срчани мишић након инфарктаGetty © RgStudio

Сваке године милиони људи широм света доживе срчани удар. Захваљујући напретку у хитном лечењу, многи данас преживе стање које је некада могло да буде фатално. Ипак, преживљавање срчаног удара не значи нужно и крај здравствених проблема. Оштећење срчаног мишића може бити трајно, чиме се повећава ризик од срчане слабости, отежаног дисања и нарушеног квалитета живота.

Истраживачи су развили експерименталну терапију која би могла да промени начин на који се приступа опоравку након срчаног удара. Уместо да само штити преостали срчани мишић, нови приступ има за циљ да подстакне срце да се само обнавља. До сада је овај поступак испитан само на мишевима.

Информациона РНК (иРНК) измењена за потребе терапије, може да подстакне умножавање ћелија срчаног мишића, што би потенцијално могло да побољша способност срца да пумпа крв, показало је истраживање објављено у часопису Nature Cardiovascular Research, а преноси Тhe conversation.

Зашто срце тешко обнавља оштећено ткиво

Срчани удар (инфаркт миокарда) настаје када је проток крви кроз коронарну артерију знатно смањен или потпуно прекинут. Без кисеоника, ћелије срчаног мишића почињу да одумиру. Те специјализоване ћелије, које се називају кардиомиоцити, одговорне су за непрекидне контракције срчаног мишића, којима се крв пумпа до виталних органа у телу.

За разлику од коже или јетре, срце одраслог човека има ограничену способност да надокнади оштећене ћелије. Уместо тога, одумрли мишић углавном замењује везивно, ожиљно ткиво. Иако такав ожиљак помаже да се очува структурна целовитост срца, он не може да се контрахује као здрав мишић.

Због тога срце може постепено да слаби, што понекад доводи до срчане слабости.

Савремене методе лечења, укључујући успостављање протока крви кроз зачепљене артерије, лекове и физичку активност, знатно су повећале шансе за преживљавање након срчаног удара. Ипак, оне не могу да обнове срчани мишић који је већ одумро.

Научници зато испитују могућност да се срчане ћелије поново подстакну на деобу и тако помогну у обнови оштећеног ткива. Током развоја срца, ћелије се умножавају, али убрзо након рођења углавном губе ту способност.

У новом приступу истраживачи су користили два протеина, Myc и циклин Т1, који подстичу раст и деобу ћелија. Њихова упутства за производњу пренета су у ћелије помоћу измењене информационе РНК, молекула који привремено преноси генетичка упутства. Сличан принцип користи се и код вакцина против ковида 19.

Важно је да информациона РНК не мења ДНК ћелије, већ даје привремена упутства која се касније природно разграђују. То је посебно значајно јер неконтролисано умножавање ћелија може да доведе до настанка рака.

Шта се догодило са оштећеним срцима

Истраживачи су нову терапију испитали на мишевима којима је вештачки изазван срчани удар. Измењену информациону РНК убризгали су директно у оштећени срчани мишић, чиме су подстакли деобу његових ћелија.

После 28 дана, третирани мишеви имали су више срчаног мишићног ткива и бољу способност срца да пумпа крв него они који нису примили терапију. Побољшање је било уочљиво и 12 недеља касније. Ипак, количина ожиљног ткива није се увек смањивала, што значи да оштећени мишић није у потпуности обновљен.

Главни изазов је безбедност. Протеин Myc подстиче раст ћелија, али његова неконтролисана активност може да допринесе и настанку рака. Када је терапија деловала на већи део срца, неколико мишева се тешко разболело или угинуло. Бољи резултати постигнути су када је њено деловање ограничено на подручје око оштећења. Код тих мишева нису уочени тумори током периода праћења.

Терапија још није испитана на људима. Потребна су додатна истраживања како би се утврдили безбедна доза, начин примене и могући ризици, попут поремећаја срчаног ритма и неконтролисаног раста ћелија.

Ипак, истраживање отвара могућност другачијег приступа лечењу срчаног удара - не само спречавања даљег оштећења већ и подстицања срца да обнови део изгубљеног мишићног ткива.

image
Live