Декодиран Бетовенов ДНК уз помоћ локни косе, које су чували обожаватељи

Централна болест Бетовеновог живота била је губитак слуха, који је почео средином његових двадесетих година. Такође је патио од исцрпљујућих болова у стомаку, због којих је одлазио на лечење, а помињу се и напади жутице. Истраживањем је утврђено да је имао цирозу јетре, панкреатитис и отечену слезину, пише "Вашингтон пост".

Када су претраживали узорак, тражећи наследне узроке болести, пронашли су да је имао склоност обољењима јетре. Тим научника је такође пронашао да је композитор боловао од вируса хепатитиса Б, иако је нејасно да ли је болест хронична или инфекција. Закључак истраживача је да је његов повишен генетски ризик, заједно са конзумирањем алкохола и хепатитисом Б, довео до цирозе јетре која је вероватно допринела његовој раној смрти.

Истраживање живота историјских славних личности коришћењем ДНК анализе, још увек је релативно тежак подухват, делом због недостатка добро очуваних узорака, али и због етичких питања. Међутим, Бетовенова слава за његовог живота, дала је истраживачима прилику и релативно лак приступ многим изворима ДНК. Пријатељи и обожаваоци су чували праменове његове косе као успомене.

Али прво су морали да докажу да коса заиста потиче од овог уметника, што је подвиг који је Бетовен учинио још изазовнијим. Супруга једног његовог колеге је искрено желела да има прамен композиторове косе, али је постала жртва шале. Уметник и његова секретарица су уместо косе, послали део козје браде, сличне текстуре и боје његовим локнама.

Госпођа је била пресрећна што поседује овај сувенир, поносно га је показивала свим својим познаницима, али када је њена срећа била на врхунцу, неко јој је открио да је преварена. Када је сазнао за дамино понижење, Бетовен је послао прамен своје косе и управо је овај прамен био један од узорака које су истраживачи проучавали.

Укупно је пронађено пет узорака који у више од 99 посто потврђују да су припадали овом композитору. Међутим, ДНК у праменовима косе је временом оштећен, па су научници успели да реконструишу само око две трећине генома.

Анализа је такође донела још једно изненађење. Бетовенов Ипсилон хромозом није одговарао онима које имају његови живи рођаци. Заједнички рођак свих Бетовена, био је извесни Аерт, који је живео у 16. веку. Негде у седам генерација између Аерт-а и Лудвига, жена у породичном стаблу је родила дете са непознатим мушкарцем, а чини се да је пијаниста потомак тог односа. Могло би се рећи да Бетовен онда и није заправо Бетовен!

Етичко питање које се увек појављује, када је у питању испитивање ДНК преминулих славних људи, у овом случају је заправо потврђена жељом немачког композитор. Бетовен је 1802. године, написао срцепарајуће писмо својој браћи, описујући глувоћу која га је приморала да "живи као изгнаник" и да због тога чезне за смрћу. Ипак, он је живео још 25 година, стварајући невероватне композиције, али их је молио да проуче и објаве његов губитак слуха, како би се "колико је то могуће, свет помирио самном након моје смрти". Два века касније, тим међународних истраживача је одговорио на ту молбу тако што је истраживан Бетовенов ДНК.