Магазин

У Британији све више деце зависно од игрица, а нека постану агресивна и нападају своје родитеље

Број пацијената који се лечи од поремећаја зависности, настале од видео игрица, у Британији расте сваке године. Одређени број деце реагује агресивно према родитељима, члановима породице, али и према себи уколико им се забрани играње.
У Британији све више деце зависно од игрица, а нека постану агресивна и нападају своје родитељеGetty © Pablo Blazquez Dominguez

"Родитељи одмах реагују тако што деци узимају све - конзолу, лаптоп, телефон што води ка агресији и насиљу, како према родитељима, тако и према браћи и сестрама, а забележени су и случајеви самоповређивања. Ови родитељи покушају све док не закуцају на наша врата", рекла је професорка Хенријета Боуден Џонс, оснивач и директор Центра за лечење поремећаја насталих од видео игрица, преноси Танјуг. Напротив, стручњаци саветују родитеље да не узимају конзоле за игрице, зато што "тотална апстиненција", може да води ка агресији.

Центар за лечење поремећаја насталих од видео игрица, у Великој Британији, прошле године је лечио 327 пацјената, што представља пораст у односу на 2021. годину када је лечено 220 особа, деце и чланова њихових породица. Овај центар је део Националне здравствене службе Велике Британије (НХС) и нуди помоћ како зависницима од видео игрица, углавном дечацима тинејџерима, али и члановима њихове породице који кроз терапију боље схватају проблем зависности.

Такође, напомињу да не постоје игрице које више од неких других изазивају зависност. За сада је забележена зависност од 68 видео игрица, међу којима су Мајнкрафт, Фортнајт и Кол оф дјути.

Проблем зависности често настаје када деца играју видео игрице са више играча због којих као "део тима" остају будни до касно у ноћ, јер играју са непознатим особама из свих крајева света у разним временским зонама.

У игрању видео игрица уживају пре свега млади људи и оне су ретко штетне, тврди професорка Џонс, јер само 2 посто деце развије зависнот. Деца која развију зависност имају предиспозиције ка импулсивном понашању и слабијој контроли емоција.
"Потребно је више истраживања, како би се добиле информације о раширености ове зависности, као и њеним ризицима", сматра професорка Боуден Џонс.

image