Магазин
Зашто седимо: Научници открили тајну седе косе
Амерички научници верују да су открили зашто током старења коса постаје седа. Кључ настанка седе косе је у ћелијама задуженим за пигментацију, које губе способност сазревања, а даљи рад на истраживању би могао да пружи основу за преокретање овог процеса.
Наше власи непрестано расту и опадају, што је део нормалног циклуса који се дешава током живота. Нова коса расте из фоликула длаке, који се налазе у кожи, где се такође налазе меланоцити који производе пигменте. И меланоцити стално пропадају и обнављају се.
Стручњаци Медицинског центра "Лангон" ("NYU Langone Health"), користили су специјалне скенере и лабораторијске технике за проучавање процеса старења ћелија. Како коса стари, опада, а затим поново израста, све већи број матичних ћелија меланоцита успорава свој рад. Матичне ћелије престају да иду око фоликула и постају фиксиране, због чега не успевају да остваре фазу зрелих меланоцита. Без стварања пигмента, коса постаје сива, бела или сребрна, преноси Би-Би-Си.
Застој у развоју утиче на незреле ћелије које би се, иначе, развиле у меланоците који коси дају боју или нијансу, кажу научници Универзитета у Њујорку (NYU) који су проучавали појаву седих длака код мишева, а које имају идентичне ћелије одговорне за нијансу крзна. Тим истраживача сматра да би даљи рад у овом пољу могао да пружи основу за преокретање процеса којим коса седи.
"Наша студија доприноси разумевању како матичне ћелије меланоцити фарбају косу. Новооткривени механизми повећавају могућност да исто фиксно позиционирање матичних ћелија меланоцита може постојати код људи. Ако се то испостави као тачно, представљало би стварање начина како да зауставимо појаву седе косе или чак како да вратимо природну боју косе", рекао је водећи истраживач студије, доктор Ћи Сун.
Ово није први пут да научници сугеришу да би седа коса могла бити делимично реверзибилан процес. Неки истраживачи тврде да стрес може допринети да људска коса побели, и сугеришу да би уклањање анксиозности могло да обнови процес пигментације - барем на неко време. Друга истраживања подсећају да генетика делимично одређује када постајемо седи.
Већина жена воли да префарба своју оседелу косу, док други прихватају своје седе власи. Међутим постоји и тренд фарбања косе у сребрну, белу или сиву. И док неки под утицајем тренда фарбају косу у "седо", многе жене су након пандемије престале да фарбају свој седи израстак. Наиме, оне су током пандемије биле у немогућности да оду код фризера и редовно одржавају фарбану косу, па су пустиле да коса расте не користећи никакве препарате да белу косу сакрију. То су наставиле да раде и када је пандемија престала.
Иако постоји стари обичај да се седе длаке чупају, стручњаци саветују да то ипак не би требало чинити, јер тиме се не спречава да наредна длака која буде израсла из истог фоликула не буде бела. Напротив, чупањем се може оштетити фоликул длаке, што на дуже стазе може довести до проређене косе.
Др Лејла Асфор из Британског удружења дерматолога рекла је за Би-Би-Си да је фарбање косе велики бизнис: "Процењује се да ће глобално тржиште боја за косу достићи вредност од 33,7 милијарди долара до 2030. године. Јасно је да постоји потражња. Што се шире јавности тиче, истраживање би могло бити протумачено као корак ближе проналажењу начина да седим власима вратимо природну боју. Међутим, резултати ове студије на медицинском пољу доносе боље разумевање улога матичних ћелија, како би се на пример проникло у природу најсмртоноснијег рака коже, меланома." Према њеним речима, веза постоји и са здравственим стањем алопеције, где имуни систем напада косу и узрокује њено опадање, а власи, када поново порасту, понекад побеле. Такође, једна од примена могла би се наћи код витилига, током којег оболели добија беле мрље на кожи.
