"Гоустовање" пријатеља може бити узрок депресије

Гоустинг (ghosting) је савремени израз који описује нестајање из нечијег живота, без икаквог објашњења или званичног опроштаја. Најчешће се односи на партнерске односе, а постала је велика тема у љубави и партнерским односима, али нове статистике показују да људи који прекину комуникацију са пријатељима на овај начин могу озбиљно патити од депресије само неколико месеци касније.

Студија је постављена у журналу "Сајенс директ" и анализирано је више од деветсто учесника, у два различита наврата. Већином су били млади људи, припадници генерације Зед. Одговорили су на питања везана за прекидање комуникације (без образложења) са емоционалним партнером или са пријатељем. Према одговорима су закључили да је већина гоустовала љубавног партнера када се осећају превише изложено различитим информацијама (исувише учестала комуникација, недостатак личног простора).

С друге стране, гоустовање пријатеља је било учестало код учесника који су показали знакове високог самопоуздања. Аутори студије су објаснили да, иако они који гоустују друге нису осетили значајан пад у самопоуздању, ипак је дошло до великог процента симпотма депресије, само четири месеца након првог круга анкета.  

Како да препознамо да је пријатељству дошао крај

Због тога се поставља питање које, за сада, још нема јасан одговор: Да ли нагло прекидање комуникације/односа са пријатељима заправо повређује оног који је донео ту одлуку?

"Изненадило ме је што је презасићеност информацијама била предуслов за прекидање љубавног, али не и пријатељског односа. Интеракције са партнерима могу бити захтевније и представљати већу обавезу, због чега долази до све учесталијег гоустовања," изјавила је ауторка студије Микаела Форај.

"Заинтригирала ме ова тема јер се све чешће спомиње на друштвеним мрежама, у контексту љубавног односа. Интересовао ме је концепт гоустинга у пријатељству, као и перспектива оних који то раде," објаснила је.

Још једна занимљива ставка из студије показује да старији учесници (преко деветнаест година) гоустују у већем, а високообразовани учесници у мањем проценту.

"Мој тим и ја смо овом студијом успели да докажемо да су, у поређењу са љубавим везама, овакав вид прекида комуникације и његове последице другачије у пријатељским односима. Велико сазнање је да гоустовање других може имати негативан утицај на наше ментално здравље. Због тога желимо да охрабримо друге да преиспитају своје одлуке о поптуном прекиду комуникације са пријатељима, како би избегли могуће негативне последице по себе и друге."

Студија показује занимљиве психолошке механизме унутар друштвених односа. Ипак, важно је напоменути да су испитаници били искључиво млади људи и да резултати могу бити другачији ако би се испитале друге старосне групе.

Може се закључити да, када је време до прекида пријатељства (и у зависности од ситуације), постоји више продуктивнијих начина на које се то може урадити. Најчешће се препоручује отворен разговор са другом особом, како не би остало нерешених проблема или фрустрација.