Магазин

Зашто је добро прихватити "непријатну тишину"

Неки од најуспешнијих бизнисмена света, као што су Илон Маск, Џеф Безос и Тим Кук, редовно допуштају себи неколико тренутака тишине током интервјуа, како би пронашли прави одговор на постављено питање. Како можемо користити "непријатну тишину" у сопствену корист?
Зашто је добро прихватити "непријатну тишину"© Pixabay/geralt

Након разговора с неким, поготово када нам друга особа није превише блиска, скоро увек долази до момента "непријатне тишине". У таквим тренуцима се већина људи осећа нелагодно и покушава да започне нову тему, како би се обе стране опустиле. Ипак, често долази до супротног ефекта, јер интеракција делује неприродно и усиљено.

Због тога је понекада добро "дозволити" тишини да преовлада. Поред тога, постоји још неколико разлога зашто је кратка пауза у конверзацији корисна за нас, поготово када нам друга особа постави питање које захтева више времена за одговор.

Први и најочигледнији је боља концентрација на смишљање адекватног одговора. Када се одбаце мисли које одвлаче пажњу и које служе као "попуњавање празног простора", лакше је доћи до кохерентног и задовољавајућег одговора на питање, а настављање разговора постаје лакше. Осим остављања бољег утиска, друга страна ће имати жељу за пажљивим слушањем и разматрањем нашег одговора, што само може побољшати даљу комуникацију.

Поред концентрације, неколико тренутака тишине нам помаже да размишљамо критички о датој теми. Одређен проблем се може сагледати из више углова, што такође помаже у бржем и ефикаснијем решавању конфликта. Због тога је некада добро затражити неколико тренутака у тишини или чак издвојити се из ситуације, поготово ако разговор постаје непријатан и прелази у сукоб.

Још један добар разлог за прихватање "непријатне тишине" је коришћење додатног времена за рационализацију сопствених емоција. Ако нам је постављено питање због кога осећамо интензивне емоције, онда је добро запитати се зашто, као и како их можемо контролисати, да не би дошло до потенцијалног неспоразума.

Након тога, много је лакше рећи оно што заиста мислимо, него реаговати "на прву лопту", што скоро увек доводи до конфликта с другом особом. Чак и када заиста осећамо веома негативне емоције, биће лакше објаснити их другој особи након кратке паузе у разовору. Такође, мало додатног времена пред наставак разговора нам може улити самопоуздање, јер смо свесни да је наш одговор промишљен и да нисмо правили грешке у изражавању своје перспективе. Због тога ће друга страна подсвесно осећати веће поштовање према нама и нашем мишљењу само због начина излагања, чак и када се не слажу с нама.

Наравно, многима је тешко да одмах прихвате и практикују тишину у интеракцији с другима, тако да је добро почети од мањих измена у говору: када себе ухватимо да тражимо било коју тему, само да бисмо спречили неколико секунди могуће непријатности, онда је у реду зауставити се и дозволити тишини да наступи. Временом, комуникација с другима може постати значајнија, јер долази до размене искрених и промишљених одговора, уместо превише површних тема које служе као "спас од ћутања".

Исто тако, када је ситуација обрнута, важно је давати другој страни времена да одговори. Многи осећају притисак да наставе разговор, чак и када не могу да пронађу адекватан одоговор, тако да помно слушање друге стране и показивање стрпљења без ометања туђих мисли може бити позитивна карактеристика и ојачати међуљудске односе.  

image