Генерација Зед верује да је лежање данима у кревету вид терапије

Хештег за "труљење у кревету" (#bedrotting) има око триста милиона прегледа на ТикТоку. Тренд је недавно добио назив, али сигурно је да ленчарење у кревету није новитет. Ипак, многи припадници генерације Зед на друштвеним мрежама објашњавају да им је тренд много помогогао у показивању љубави према себи на мање конвенционалан начин.

На бројним снимцима са интернета се могу видети различите верзије "труљења" - неки уживају у гледању серија, неки завршавају послове на лаптопу, окружени јастуцима и грицкалицама, неки сатима сурфују интернетом, а неки чак обављају своје рутине неге у кревету.

Поједини шаљиво описују да је њихова одлука за провођењем дуго времена у кревету "последица тешког мамурлука" или да једноставно "обожавају свој кревет", а други описују да брзина савременог доба повремено постане исувише интензивна, тако да лежање данима делује као лек против стреса.

"Волео бих да могу да кажем људима да је ово мој омиљени хоби", "Нисам напустио кућу два дана... осећам се сјајно", "Није 'труљење', него опорављање," пишу корисници на друштвеним мрежама. Тренд ленчарења у кревету је за многе наводно постао вид терапије, а осуђивање и критиковање "труљења" није дозвољено. С једне стране, може деловати као сатира и тражење изговора за лежање и избегавање обавеза, али у исто време, може открити много о ставу младих према "брзом" времену у коме се налазимо.

Зашто млади људи бирају да се изолују од света на неколико дана? Бројни извори указују да се став генерације Зед према равнотежи између приватног и пословног живота мења у односу на претходне генерације. Поједине статистике показују да је велики број младих људи спреман да одбије одређен посао или да даје отказ само ако им се не допада атмосфера на радном месту. Поред тога, многи одбијају да прихвате посао (чак и када им је хитно потребан) ако сматрају да је плата исувише мала.

Канцеларија или рад од куће - дискусија поделила друштвене мреже

Испрва може деловати као да су млади људи само размажени, али постоји и неколико другачијих објашњења која се могу узети у обзир. Прво, након пандемије, многи су схватили да поједине рутине "брзог" живота нису биле толико неопходне, већ да су само били додатни узроци исцрпљености и стреса. Због тога се још увек на мрежама расправља да ли је рад од куће кориснији. 

Такође, млади људи почињу масовно да одбијају жртвовање менталног или физичког здравља зарад обавеза. Посматрањем људи који се хвале дугим сатима у канцеларији, са врло мало слободних дана, припадник генерације Зед ће помислити: "Никада не бих хтео/ла овакав распоред, не желим да живим за свој посао." Сличне фразе могу бити прецизнија дефиниција тренутног става младих према "свету одраслих".

Постоји и добра и лоша страна феномена "труљења у кревету". Лошија страна је прилично очигледна: провођење исувише времена лежећи, без напуштања дома по неколико дана, није најздравији избор. Недостатак физичке активности може негативно утицати на организам, а недовољно свежег ваздуха и витамина Д су само неки од проблема који се могу јавити. Одлагање обавеза временом може проузроковати само још већи стрес, тако да је важно знати где је граница, то јест, када је време за устајање из кревета и суочити се са стварним светом.

С друге стране, можда се ипак може научити нешто корисно од овог тренда, иако представља вид "бежања од реалности". Прави одмор не мора увек бити одлазак на путовање (које укључује стресове попут планирања, самог превоза, обилажења места...), нити дружење с другим људима (што може проузроковати још већи умор). Некада је у реду направити паузу, и дозволити себи излежавање, барем на један дан, одмарајући тело и ум од брзе свакодневнице (од које некада делује да се никада не може "побећи").