Тајне преписке руске царице Марије и баварског краља Лудвига II

Царица Марија, мајка осморо деце и угледна супруга Александра II се са ексцентричним баварским краљем, Лудвигом II, видела свега два пута, а након тога, преписка између њих трајала је пуних 14 година. Право правцато пријатељство "на даљину". У својим писмима двоје пријатеља размењивали су своје стрепње и жеље, а једно од писама у коме је предвидео начин своје смрти посебно је запало за око историчарима. Њихова преписка скривала је бројне тајне двоје монарха који су својим пријатељством привлачили много пажње и давали "злим језицима" повод за трачеве, а предмет дописивања биле су свакојаке теме - од породичних односа, преко политичких тема, па све до здравствених дијагноза.

Како је баварски краљ себе прогласио сином руске царице

Почетак преписке двоје монарха уследио је одмах након њиховог упознавања 1864. године у баварском туристичком месту Кисинген, а млади осамнаестогодишњи владар одмах је "пао" на очаравајућу лепоту руске императорке. Без обзира на (у то време) значајну разлику у годинама, будући да је Марија била три године старија, Лудвиг је остао затечен њеном лепотом, харизмом и интелигенцијом, а желећи да јој се приближи што више - проглашава Марију својом "истинском мајком", а себе њеним сином и наследником.

Ово свечано проглашење Лудвиг није само изрекао, већ и писмено објавио у путном албуму императорке, који се данас чува у Москви, а мало је рећи да је Марија остала забезекнута оваквим изненађењем, с обзиром је код куће већ чека осморо деце. Било како било, Марија је настојала на томе да са младим краљем одржава топао и присан однос, а опет, јасно постави границе. У свом првом писму након растанка написала је: "Треба ли да ти кажем да мислим на тебе, да се молим за тебе и да желим у свему да ти помогнем, колико год је то у мојој и Божијој вољи, али он ти је дао мајку, која ће сигурно бринути о теби боље од мене."

Марија и Лудвиг - међународни политички тандем

Суштински, императорка Марија Алекснадровна и краљ Лудвиг Баварски нису важили за значајне личности међународне политичке сцене 19. века, али је без обзира на то, њихова преписка итекако обухватала стратешка питања унутрашње и спољне политике двеју земаља. У свом писму 1869. године, Марија Александровна је Лудвигу дочарала своја осећања везано за баварске изборе: "Помно сам пратила дешавања и искрено саосећам са тобом због свих потешкоћа које су ти задали избори за посланичку палату и министарска криза проузрокована њима. Надам се да нећеш допустити да те то сломи. Веруј ми, мало је замаља где је монархија тако јака и чврста као што је у Баварији, и ти то знаш боље од мене, али праштај, не радиш све што је потребно да би је учврстио и сачувао."

Лудвиг је на ово Маријино писмо одговорио сасвим несвојствено себи, потпуно прагматично оцењујући ситуацију у европској политиици: "Ако би била толико милостива да се макар на трен ставиш у моју позицију, разумела би да се са политичке тачке гледишта осећам јако несрећним. Уопште нисам сагласан са наметљивом политиком Немачке и у принципу се не могу сложити са њом и целим бићем желим да се што пре ове злочесте ситуације реше".

Лудвиг "на стражи" апсолутистичке руске владавине

Бајковити краљ, како су Лудвига многи називали због његовог специфичног погледа на живот и владавину, у свету је био познат као веома либералан и једноставан монарх за сарадњу, а у једном од његових писама јасно се може наслутити однос према царици Марији и апсолутизму који је у то време владао Русијом: "Чуо сам недавно да је издата књига о Санкт Петербургу, а имајући у виду да сам веома очаран Русијом, истог трена сам похрлио да је купим. У њој је садржано много истине, али поједине ствари су коренито погрешне и у веома негативном тону изречене, против монархистичког духа. Нарочито ме је погодило то како се пише о императору Николају и теби - надам се да ће успети да ухапсе овог политичког преступника који се дрзнуо да пише такве ствари и осуде га на казну затвора".

Не само да је његово писмо дошло у праве руке, већ су против немачког новинара, историчара и дипломате који је стајао иза овог књижевног дела, покренули и дисциплински поступак након чега су му забранили да убудуће пише сличне текстове и лишили га места у хамбуршком сенату.

Са дијагнозом на престолу

У преко две трећине писама оба монарха делила су и различите аспекте свог здравственог стања, од баналних тегоба попут прехладе и повреда лигамената, па све до тешке и искрене ауторефлексије и психолошког стања. У Маријиним писмима Лудвигу може се наслутити да је она "дијагностиковала" код њега социопатију, која се касније веома уочљиво манифестовала код баварског монарха и проузроковала његово лишавање трона: "Бојим се да је код тебе веома изражена склоност ка самоћи и отступању од реалног света и људи, и ја је разумем јер је донекле и у мојој природи, али мислим да ту жељу треба да савладамо, премда на нашим позицијама немамо права да будемо такви".