"Магија пиротског ћилима": Традиција која опстаје

У Силосима у Београду се одржава велика изложба под називом "Магија пиротских ћилима", у продукцији покрета Гаиа. Посетиоци могу видети преко шездесет ћилима великог формата из колекције породице Николић, заједно са мањим прострикама, шустиклама и комадима намештаја.

Осим што ће посетиоци имати прилику да погледају традиционални ручни рад, у склопу изложбе ће се одржавати неколико радионица ткања, базар, дечје радионице и још бројни пропратни програми. 

Власник колекције Миомир Николић, који је покренуо иницијативу одржавања изложбе, је окупљенима на отварању изразио задовољство, јер је његова породична колекција стављена у службу промоције пиротског ћилима. Додао је да осећа срећу и да је привилегован што поседује тако магичне комаде, да има одговорност да се сачувају кроз генерације, као и да се оваквим догађајима шири вештина ткања, која представља наш национални симбол.

Пиротски ћилим се одувек правио за породични дом и повезивао je заједницу, попут нежно утканих нити, објаснила је оснивачица Гаиа покрета и продуценткиња изложбе, Анастасија Ћетковић, на отварању. Додала је да се нада да ће овом изложбом повезати посетиоце и пренети глас о изузетним делима српске народне уметности. Коаутори изложбе, просефори Факултета примењених уметности др ум. Златко Цветковић и др ум. Леонора Векић су били задужени за дизајнирање поставке.

"Пошто се ради о индустријском објекту, који је до скоро био руиниран, сада га враћамо у употребу као уметнички простор, трудили смо се да направимо конекцију између традиције и историјског наслеђа која је затечено у Силосима," за РТ Балкан објашњава коаутор изложбе др ум. Златко Цветковић.

"Поставка је рађена по орнаментима, где је то могло да се испоштује - али на неким местима смо помешали ћилиме, да би се понегде уклапали колористички или да би боље изгледали један поред другог," објашњава Цветковић. "Желели смо да и сама поставка буде индустријска, али и да се ћилими препознају у пуном светлу."

Изложба представља комбинацију традиционалних комада и појединих савремених медија. "Поред изложених радова, постоји и једна ткаља која тка ћилим на вертикалном разбоју, а постављени су и едукативни панои о историјату и значењу одређених симбола, документарни филм који је радила Маја Узелац, као део у коме се врти видео-рад Милице Живановић."

"Цела колекција датира отприлике двеста година уназад. За највеће ћилиме (3,5 метара х 5,5 метара) било потребно и до годину дана рада. Ћилим се увек ради од вуне, од аутохтоне врсте овце и боји се природним бојама, а клима читавог подручја на коме је вуна обрађена доприноси изгледу ћилима, колико су очувани и колико им је задржан колорит."

Додаје да је плава боја је била ретка и веома вредна, јер се није добијала од биљака, већ од једне врсте минерала. Плави ћилими су се углавном правили за властелу, трговце, специјалне прилике. С друге стране, црвена боја се може пронаћи на скоро сваком ћилиму и представљала је живот, радост, а у хришћанству је симбол Васкрсења.

Инфо-панои који се налазе поред радова су прилагођени свим узрастима и информације су едукативне, забавне и кратке, како би се ово нематеријално културно наслеђе "приближило" свим узрастима. "Мислим да је то изложба која заиста треба да се види," закључио је др ум. Златко Цветковић.

Пиротски ћилим је назван светским феноменом још 1886. године, у Бечу, јер је имао исто лице и наличје, што га је чинило јединственим ћилимом на свету. Био је главна декорација на венчању краља Александра и краљице Марије Карађорђевић 1922. године и редовно се појављивао на светским изложбама као симбол Србије све до 1940. године. Бројни државници и славне личности (међу њима и британска краљица Елизабета) добијали су пиротске ћилиме на поклон. Пиротско ћилимарство је пре једанаест година уписано у Националну листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије под заштитом УНЕСКА.

Изложба "Магија пиротског ћилима" је отворена до 2. јула.