Магазин
Шест разлога због којих кофеин "не ради"
Некада нам је шоља кафе или чаја који садржи кофеин била прави спас од поспаности, али како године пролазе, делује као да је све теже да нас кофеин "продрма" као некада. Да ли смо развили велику толеранцију или можда не конзумирамо довољно велику дозу? Да ли је можда чак у питању наш распоред спавања или постоје и други фактори који су довели до недостатка жељених ефеката кофеина?
Када кофеин "не ради" као пре, то може бити знак да се у нашем телу дешавају одређени процеси који га у томе спречавају. Од неправилног сна до генетске предиспозиције, постоји неколико ствари које могу умањити стимулативне ефекте кофеина:
Премор
Пре него што помислимо да смо можда развили велику толеранцију, можемо обратити пажњу на сопствени распоред спавања. Ако недељама или чак месецима не спавамо онолико сати колико је препоручено (најмање седам сати за одрасле), онда се премор може накупити и бити толико интензиван да чак ни кофеин не помаже.
Овде често долази до зачараног круга: осећамо се уморно и поспано, па одлучимо да конзумирамо више кофеина, који нам заправо не помаже да се осећамо боље, већ само додатно погоршава наш распоред спавања.
Хемијско једињење аденозин се природно производи у нашем телу док смо будни, представља неуротрансмитер који нашем телу говори када је време за одмор. Када се попне до одређеног нивоа, тада смо поспани, не можемо да се сконцентришемо и само желимо да спавамо. Кофеин привремено блокира рецепторе аденозина, тако да "превари" наш организам, али ако дужи временски период не спавамо како треба, онда аденозин преовладава и кафа/чај не помажу.
Дакле, прво треба да дефинишемо да ли квалитетно спавамо, па затим да одлучимо да ли нам кофеин заиста помаже или само погоршава проблем.
Поподневни умор и пад енергије
Велики број људи осећа пад енергије у поподневним часовима, поготово након ручка. Узрок може бити храна коју смо јели или претходно наведени премор, али овај осећај је део човековог циркадијалног ритма, који контролише наше нивое енергије у току 24 часа. У овим тренуцима је важно да знамо да је поспаност после подне нормална ствар и да нам кофеин можда неће помоћи јер наше тело прати природне процесе. Ипак, овај пад може бити много интензивнији код оних који су преморени, тако да би требало поправити распоред спавања и избегавати кофеин у касним поподневним часовима.
Развили сте толеранцију на кофеин
Ако нам је кофеин некада био делотворан лек за поспаност, али више не можемо да осетимо исте ефекте, онда постоји могућност да смо развили толеранцију. Ово објашњење се највише односи на оне који кафу или чајеве са кофеином конзумирају годинама уназад, јер је наше тело навикло на свакодневне дозе кофеина које уносимо. Тада је потребно да повећамо количину како бисмо потенцијално добили исте стимулативне користи као раније, преноси портал "Рајз сајенс (Rise Science)".
У једној америчкој студији су учествовале две групе. Једна је свакодневно конзумирала кофеин, а друга плацебо напитак у трајању од осамнаест дана. Након тога, обе групе су у исто време конзумирале кофеин и показало се да је група која је примала плацебо имала интензивније реакције, што значи да је прва група имала вишу толеранцију. Друга истраживања сугеришу да се толеранције може развити за само три или пет дана, тако да постоји велика могућност да кафа/чај "не раде", јер се наше тело навикло.
Не уносите довољно кофеина
С друге стране, постоји могућност да једноставно не конзумирамо довољно кофеина. На пример, ако пијемо "само" једну шољу у току дана, можда нашем телу (у зависности од килаже, грађе и природне толеранције) ова количина није довољна за добијање жељених ефеката, тако да можемо повећати количину.
За одрасле се препоручује конзумирање највише четиристо милиграма (око четири шоље кафе) на дан, али ако ни ова доза није стимулативна, онда је боље да пронађемо узрок недостатка ефекта кофеина, уместо да је повећамо и реметимо распоред спавања.
Генетика
Ако никада не осећамо ефекте кофеина, али сигурни смо да довољно спавамо и конзумирамо га у умереним дозама, онда одговор може бити генетика, која спречава кофеин да се "залепи" за рецепторе аденозина, који онда лако настави да мозгу шаље сигнале да смо уморни. Поред тога, ензими у јетри диктирају колико брзо кофеин може да се разгради, колико ће дуго остати у нашем организму и колико је потребно да осећамо жељене ефекте, а рад ових ензима може одредити и наша генетика, као и неколико следећих реакција:
- Да ли реагујемо позитивно или негативно на кофеин
- Ниво осетљивости нa кофеин
- Да ли нам утиче на сан
- Да ли узрокује анксиозност
- Развијање толеранције
- Потенцијални нежељени ефекти након одвикавања
Наведени примери се могу мењати кроз различита животна доба.
Утицај лекова
Одређени лекови (неки антибиотици, лекови за висок крвни притисак, дијабетес...) интерагују с кофеином и мењају начин на који он утиче на вас. Могу успорити метаболизам кофеина, што значи да он дуже траје у вашем систему па је потребно више времена да осетите његове ефекте. Ово такође може повећати вероватноћу нежељених ефеката, попут тремора и главобоље, док истовремено смањује добре ефекте, као што је тренутни подстицај енергије. Управо ово може бити један од разлога зашто одмах не осећате ефекте кофеина.
Осим лекова, алкохол такође може успорити метаболизам кофеина, мењајући начин на који он утиче на вас (док с друге стране, никотин повећава његове ефкте).
