Љубомора појачава жељу за "ризичним улепшавањем" код жена
Нова канадска студија, у којој је учествовало 189 жена (од 17 до 37 година), које су већином око годину дана у емотивној вези са тренутним партнером, показала је да су жене више спремне на пластичну хирургију, коришћење пилула за мршављење и веће финансијско улагање у свој физички изглед када осећају љубомору.
Многе су потврдиле да, ако желе да "задрже" партнера, немају проблем са мењањем свог изгледа, што може да обухвата ствари као што су поптуно нови стил облачења, али и потенцијално опасни хируршки захвати.
Пре резултата, научници су направили јасну разлику између љубоморе (страх од губљења нечега, то јест односа, који већ имамо) и зависти (жеља да поседујемо оно што неко други има), како би анализе биле што прецизније.
Учеснице су тестиране на више различитих начина а питања су имала за циљ да помогну код мерења емоционалних, когнитивних и бихејвиоралних аспеката љубоморе.
Затим, понуђени су им примери различитих опција естетских процедура и производа за улепшавање (операције, третмани, соларијум...) као решење за спречавање хипотетичког губитка емотивног партнера, као и све ризике које ови примери могу донети по здравље. Упркос упозорењима, већина учесница је била склона коришћењу понуђених процедура или производа, ако би им то гарантовало да ће остати са својим тренутним партнером.
Дакле, док су мушкарци спремни да својим дамама дозволе да их победе у играма, како би сачували везу, жене могу бити спремне на мало екстремнији начин чувања односа, кроз измену сопственог изгледа и игнорисање потенцијално нежељених ефеката.
Занимљиво је да су научници кроз друге примере, утврдили да учеснице генерално нису биле склоне ка ризиковању и доношењу потенцијално опасних одлука, али када је љубав постала тема, нису се толико двоумиле. Такође, коришћење шминке се није показало као велики фактор, јер је то врста улепшавања која доноси веома мали ризик и користи се као део свакодневне рутине милиона жена широм света, без обзира на стање њиховог љубавног живота.
Студија служи као пример да покаже да је у људској природи (без обзира на пол и године) веровање да тренутно задовољство (спашавање љубавног односа) има већи значај него негативне последице које може донети (проблеми са здрављем).
Ипак, било би добро разматрати опцију да, ако нас помисао на губитак партнера може навести да изменимо свој изглед толико да себе доведемо у опасност, онда је боље размислити одакле долази толики страх од раскида и несигурност. На крају, ако физички изглед представља толики ултиматум у љубавном односу (без размишљања о нашем здрављу), онда је добро преиспитати и квалитет односа.