Рутински послови повећавају ризик од развоја деменције за 37 посто, упозоравају научници

Чињеница је да свима нама с времена на време треба мало опуштенија радна динамика - мање задатака, мање замарања, решавања тешких задатака и кризних ситуација. Међутим, тражење само таквих послова, који су претежно рутински, уопште није препоручљиво.

Рутински послови су "убице сиве масе"

Рад на позицијама које у континуитету не захтевају никакво мождано ангажовање и које су махом репетитивног карактера може довести до веома лоших последица по здравље. И не, ово није закључак неког тамо послодавца који би желео да своје запослене мотивише да раде више и буду продуктивнији, већ научника Универзитета у Ослу који су истраживали на који начин се ментална стимулација одражава на старење мозга.

По мишљењу доктора Трин Едвин, водеће ауторке студије, рад на пословима са минималним можданим ангажовањем на пику каријере, у 30-им, 40-им, 50-им и 60-им годинама повезан је са 66 процената већим ризиком од опадања когнитивних функција, као и 37 посто већим ризиком од развоја деменције у позном узрасту, са навршених 70 година или више.

"Наше истраживање показало је колико је важно да посао буде комплексан и колико је он важан за одржавање памћења и размишљања у позним годинама. Позиција на којој радимо је заиста важан аспект когнитивног здравља", истакла је Трин Едвин.

Ангажовање можданих вијуга је пресудно за наше когнитивно здравље

О томе колико је важно остати активно укључен у све сфере живота, као и о томе колико је значајно одржавати лични осећај сврсисходности и учити нове ствари изнова и изнова истакао је и доктор Ричарт Ајзаксон, директор истраживачког центра  на Институту Неуродегенеративних болести на Флориди.

У интервјуу за Си-Ен-Ен, овај стручњак је истакао да се ангажовање можданих вијуга током радног века може упоредити са физичком активношћу, током које ми заправо тренирамо наше мишиће. "Вежбање мозга кроз разне задатке и интеракције са колегама нам може помоћи у борби са деменцијом", додао је он.