Магазин
Први мај на совјетски начин: Како се празник рада прослављао у доба СССР
Без обзира на то што је доба Совјетског Савеза сада већ давна прошлост, оно се често спомиње, нарочито у контексту упоређивања са данашњим животом. Неко се присећа политичких догађаја, други пореде животни стандард, а новим генерацијама је занимљиво како се прослављао празник рада у то време.
Данас се 1. мај у Русији прославља приближно као и у Србији - одлази се у природу са друштвом и породицом, где се уз пиће и чашицу разговора прави и роштиљ. Овакав бег од реалности данас је поприлично захтевна инвестиција, премда су цене, а и апетити, више него раније. Ипак, интересантно је присетити како се празник рада прослављао у доба Совјетског Савеза?
Први мај у СССР - свако је имао своје задужење када је реч о организацији
Одмор за првомајске празнике је у совјетско доба био доста скромнији него што је данас, а уместо позајмљенице из енглеског језика "барбекју", користио се термин "пикник". Ове манифестације биле су испраћене великим весељем, а свако друштво садржало је неколико различитих "профила" људи: један је увек са собом носио гитару или неки други музички инструмент и био задужен за свирање и певање, један је био роштиљ-мајстор, један - обезбеђивао лежаљке и шаторе, а један се бринуо да никоме чашица не буде празна.
Није ствар у томе где се прославља, већ у томе каква је атмосфера
Свакако, најважнији елемент првомајских празника била је атмосфера која је владала. У то време није било мобилних телефона, таблета и других геџета, те је одлазак у природу, на свеж ваздух био идеалан тренутак да се са пријатељима ужива у квалитетном разговору, певању и игрању. На крају крајева, и теме су у оно време биле другачије - није се толико причало о послу и свим "чарима" света у коме данас живимо, већ о књижевности, архитектури, уметности, култури, па чак и политици. У суштини, за свакога понешто, али са мером и укусом.
Културне манифестације широм СССР, а за крај дана окупљање у дворишту
Наравно, било је и оних који за 1. мај нису "бежали" у природу. Ни то није био толико лош провод, јер су се у сваком насељеном пункту, било да је у питању град, село или мање насељено место сваке године организовале разне културне манифестације које су биле намењене и деци и одраслима. Људи би шетали улицама носећи плакате на којима пише "Мир! Труд! Мај!" и заставе свих савезних република, певали и веселили се, а најмлађи у свечаним костимима пуштали у него папирне голубове и шарене балоне. На крају дана комшије би се окупљале у двориштима зграде и уз пиће и храну причали о животу.
