"Сајлент генерације" - Миленијалци и генерација Зед функционишу искључиво у "нечујном режиму"

Према истраживањима, приближно 80 процената припадника генерације Зед и миленијалаца свесно избегавају одговарање на позиве, а у свакодневној комуникацији радије користе "месинџере" попут "Воцап"-а или "Вајбер"-а и остале друштвене мреже, како би комуницирали са пријатељима и члановима породице. Због све ређе комуникације путем позива и константног нечујног режима на њиховим телефонима и осталим геџетима, припадници ових генерација често се називају и "сајлент генерацијом" ("нечујна генерација").

Упадање у лични простор и непоштовање личних граница

Живот у доба дигитализације са собом је донео мноштво бенефита: без обзира на удаљеност у могућности смо да испратимо све вести и догађаје са другог краја света, послушамо предавања омиљеног професора и наручимо пар ципела из иностранства. Ипак, постоји и друга страна медаље - време које проводимо на телефонима или таблетима порасло је вишеструко на уштрб квалитета живота и слободног времена, а сви они са којима можда и не бисмо волели да непрестано будемо у контакту добили су изузетну могућност да до нас допру у сваком тренутку. Прелажење личних граница и овакво упадање у лични простор наметљивим позивима баш из тог разлога налази се на првом месту разлога због чега се миленијалци и генерација Зед на позиве радије не јављају.

"Када ме неко позове без икакве најаве и претходног договора, осећам се као да ми је без позива упао у кућу" наводи Александра (30 година) и додаје: "У своје слободно време телефон увек држим на "сајлент моду" јер не желим да ми ико ремети мој мир. Сматрам да је време након посла резервисано само за мене, осим уколико се не договоримо да се чујемо или видимо. За себе не бих рекла да нисам комуникативна, али мишљења сам да су мој мир и тишина после целог дана проведеног на послу на првом месту".

Притисак да се на питање одговори одмах

Испитаници који су учествовали у спроведеним студијама као други разлог нејављања на долазне позиве навели су управо страх од сукоба или неких непријатних разговора на које нису били припремљени. Са тим у вези је и недовољно времена за размишљање - када током позива од саговорника добијемо неко питање, од нас се очекује да на њега одмах одговоримо, док слање порука, па чак и гласовних, омогућава да о одговору размислимо и коригујемо га пре него што га коначно пошаљемо.

Морамо ли увек баш одмах да одговоримо на поруке или позив

Губитак фокуса

Сваки долазни позив или порука неминовно ће нас прекинути у ономе што радимо, било да је у питању учење, прање посуђа, спремање ручка или једноставно одмор - колико вам је пута само загорео ручак јер вас је неко позвао да само проћаска, а ви заборавили да су у рерни лазање? Миленијалци и генерација Зед отишли су, рекло би се, корак испред, и поставила сопствена правила игре, тако да су њихово време и обавезе на првом месту, а позиви који прекидају рад или одмор у најмању руку непожељни.

Губљење времена и неефикасна комуникација

Телефонски позиви постали су право губљење времена, а до суштине разговора обично се дође тек након неколико минута беспредметне приче. Уместо замарајућих разговора припадници ове две генерације преферирају писање текстуалних порука, не само због тога што је једноставније и лакше доћи до суштине, већ и због тога што увек постоји писани траг, па је вероватноћа да се нешто заборави или пермутује сведена на минимум.