Имате ли "дигиталну клаустрофобију" - Зашто некога нотификације на телефону нервирају, а некога не

Обавештења са апликација на мобилним уређајима су неизбежан део савременог живота. Човеков однос према њима заправо може открити много о типовима личности. Како је могуће да некоме ''не смета'' екран пун црвених нотификација, порука, подсетника? Исто тако, како функционишу они који никако не могу имати мир док нису сигурно проверили сваку поруку или вест на телефону? Зашто црвене бројке за њих представљају велики знак узбуне? Такви екстреми могу открити много тога о појединцу, али и о улози дигиталног света у човековом животу данас:

Они које нотификације на телефону излуђују

Типови који осећају одређени стрес када стигне нова порука, вест, мејл и сл. имају одређене преференце када је у питању њихов живот. Ред, педантност, организација и контрола над већином ситуација је велики фактор свакоденвнице ових појединаца.

Велика ставка је перфекционизам - њихов живот има одређени стандард, који се увек мора испунити. У овом случају, ти стандарди су стварање личног утиска а циљ им је да се представе као добар запослени или обазрив пријатељ, који је увек присутан и спреман да одговори и помогне. Када нису у питању поруке од других људи, већ само вест или генерално обавештење са апликација, непријатност и даље постоји. Попуњен простор на екрану проузрокује ''дигиталну клаустрофобију'' и нагон за брисањем или отварањем нотификација је појачан.

Осим перфекционизма, могући узрок за стрес проузрокован дигиталним обавештењима може бити зависност од телефона, која суптилно утиче на свакодневне навике. Поред тога, озбиљније објашњење може бити анксиозност или чак опсесивно-компулзивни поремећај. Константно проверавање, отварање и брисање нотификација не мора увек деловати као велики разлог за бригу, али може бити један од знакова већег проблема. Најбоље је размислити одакле долази таква врста притиска, јер може значајно негативно утицати на ментално здравље.

Они којима на стотине (или чак хиљаде) нотификација никада не смета

Контраст претходном типу је онај који може гледати у телефон и осећати се поптуно равнодушно према великом броју информација које се појављују на екрану. Поруке, мејлови, вести... Све је то део савременог и брзог живота, тако да није потребно придавати им превише пажње.

Код одређених људи, велика количина нотификација заправо помаже у концентрацији у реалном животу. Лакше је издвојити стваран свет и обавезе у њему, остављајући дигиталне проблеме за крај (или док заиста нису принуђени да их реше). Често не осећају велику потребу за брзим одговором, јер онлајн комуникација није исто што и разговор лицем у лице, који сигурно више вреди за њих. Најчешће су спонтани у животу или произвољно одређују своје приоритете, за разлику од претходно наведеног перфекционисте.

Још један разлог избегавања је могући стрес који отварање нотификација доноси. Бројке на екрану представљају пријатеље са којима још није уговорен састанак, пословне обавезе које делују превише захтевно, превише информација за мало времена...У нади да ће притисак ''нестати'', може доћи до активног избегавања таквих друштвених и дигиталних ''обавеза''. Међутим, такав став врло често доводи до све више нагомиланих нотификација, а може и значајно угрозити међуљудске односе.

Иако би многи волели да је другачије, дигитални свет, апликације и наше онлајн присуство су саставни и неизбежан део живота. Може се само претпоставити да ће се развијати на брже и екстремније начине. Важно је пронаћи добар баланс и схватити када је време за ''укључивање'' и чување менталног здравља, као и када је време за ''искључивање'', али уз поштовање других и неговање међуљудских односа. Дигитална комуникација је мач са две оштрице, али главни избор зависи од особе до особе.