Свет

РТ анализа: Признање Азербејџана у совјетским границама крај кризе у Нагорно-Карабаху?

Изјава премијера Јерменије о признању Азербејџана у совјетским границама, што укључује и спорну територију Нагорно-Карабах, за неке је сигнал да се назире крај надуговечнијег конфликта на постсовјетском простору. Други упозоравају да се тиме само повећава "апетит Азербејџана"
РТ анализа: Признање Азербејџана у совјетским границама крај кризе у Нагорно-Карабаху?www.globallookpress.com © Tofik Babayev

Недавна изјава јерменског премијера Никола Пашињана да се у склопу територије Азербејџана коју је Јереван спреман да призна налази и Нагорно-Карабах, за неке је била сигнал да су ствари на конфликтном подручју кренуле у бољем правцу.

Наиме, сукоб Јерменије и Азербејџана у Нагорно-Карабаху један је од најдуговечнијих на постсовјетском простору. Корени несугласица сежу до 20-их година 20. века, када је совјетска власт, водећи се тактиком "завади па владај", у Азербејџану први пут успоставила аутономни регион Нагорно-Карабах, у коме највећи део становништва припада етничким Јерменима.

Пред крај совјетске владавине 1988. године, азербејџанске трупе и већински Јермени из Нагорно-Карабаха уз подршку Републике Јерменије започели су крвави рат који је оставио де факто независну државу у рукама етничких Јермена кад је 1994. године потписано примирје.

У другом рату који је избио 2020. године, посредовала је Москва и распоредила 2.000 припадника мировних снага у региону. 

"Влада у Азербејџану, чија је економија ојачана извозом природног гаса, сада настоји да за преговарачким столом учврсти своје војне добитке од 2020", оцењује "Њујорк тајмс" у недавном чланку . 

Договор надомак (Блинкенове) руке

Досадашњи преговори нису довели до трајног мировног споразума, а тензије су порасле прошлог месеца када је Азербејџан поставио контролни пункт на коридору Лачин, планинском путу који повезује Нагорно-Карабах са Јерменијом.

Ипак, шефови дипломатија обе стране састали су се на преговорима вођеним почетком маја у Вирџинији. Амерички државни секретар Ентони Блинкен, који је био домаћин преговора, поручио је "да је задовољан постигнутим напретком", те да је договор "надомак руке". 

Владе Јерменије и Азербејџана поручиле су у више наврата током последњих месеци да међусобно признају територијални интегритет, подсећа "Њујорк тајмс". 

У том контексту долази и изјава премијера Јерменије о признавању територијалног интегритета Азербејџана у оквиру совјетских административних граница.

"Тих 86,6 хиљада квадратних километара укључује и Нагорно-Карабах. Али такође се мора навести да би о питањима права и безбедности Јермена у Нагорно-Карабаху требало да се разговара у формату Баку-Степанакерт", рекао је Пашињан.

Иначе, Степанакерт (јерменски) или Ханкенди (азерски) је главни град непризнате, али дефакто независне републике Нагорно-Карабах. Град има око 40.000 становника од којих су готово сви Јермени.

Пашињан је истовремено изразио наду у скори договор о тексту мировног споразума са Азербејџаном, иако је признао да не сматра реалним да се овај документ потпише на састанку са Илханом Алијевом у Москви 25. маја, пренео је Ројтерс.

Он је додао да је неопходно створити гаранције које ће искључити наставак политике етничког чишћења и геноцида над Јерменима у Карабаху.

Смањивање очекивања

Темељи за овакву изјаву Пашињана постављени су још у априлу 2022. године, када је у парламенту почео да говори о потреби да се "смање очекивања у вези са Карабахом", каже за РТ Балкан Ваге Акопјан, бивши гувернер Сјуника, области на југу Јерменије и лидер партије "Препород Јерменије".

Он истиче да је у последњих годину дана Пашињан постепено "смањивао очекивања", говорећи да се Јерменија придржава Алматинске декларације по којој територију Азербејџана чини 86,6 хиљада квадратних километара (територија совјетског Азербејџана пре проглашења независности Републике Нагорно-Карабах).

"То није нова линија од стране Пашињана, то је наставак његове политике која негира сва права и тежње грађана Карабаха. Шта ће добити Јерменија? Према Пашињану, то је 'посвећеност миру'. Колико он верује у то, то је сасвим друго питање. Али чињеница је да такав приступ Пашињана само повећава апетит Азербејџана, што редовно гледамо и на граници Јерменије и Азербејџана, и у самом Карабаху", каже Акопјан.

Он подсећа на "дрску политику Азербејџана у вези блокаде Карабаха".

"Већ скоро шест месеци 120 хиљада становника Карабаха, од којих је 30 хиљада деце, налази се у изолацији. То је хуманитарна катастрофа", наводи.

Пашињан јако воли да се позива на резултате избора 2021. и бираче који су га подржали, додаје Акопјан, али подсећа да у његовом изборном програму није било ни речи о корацима које је предузео након избора.

"Напротив, његова партија је у свом програму једногласно говорила о праву на самоопредељење Карабаха. Тако да они гласачи који су подржавали Пашињана подржали су управо такав приступ решењу проблема", истиче наш саговорник и додаје да испитивања јавног мњења показују да већина јерменског становништва не одобрава политику Пашињана и његове владе.

Пентагон екс махина

За око је запао и долазак високих званичника Пентагона у Јерменију, пред конференцију за штампу јерменског премијера, о чему је известила америчка амбасада у Јеревану. 

Реч је о Киту Филипсу и Патрику Прајору, а Телеграм канал "Рибар" наводи да је  реч о високорангираним службеницима војно-обавештајног одељења Пентагона, чији долазак "наводи на одређено размишљање".

Тешко је рећи да ли је тај долазак чиста случајност, оцењује Акопјан.

"Могу само да констатујем да је данашња некажњивост Азербејџана директна последица политике САД и западних партнера, за које су енергетске могућности Азербејџана и разни планови везани за његов географски положај важнији од прокламованих вредности тог истог Запада", истиче Акопјан.

image