"Антифа": Фашизам антифашиста

Они који се данас називају "антифашистима" и "анархистима", каже професор Мајкл Чосудовски из Канаде, заправо служе као јуришни одреди за производњу хаоса, минирање истинског отпора и стварних антисистемских покрета
"Антифа": Фашизам антифашистаАуторска права: www.globallookpress.com © © Rmv1

Шта је "Антифа"? Веома моћна подземна терористичка организација "комуниста, анархиста и социјалиста", који у потаји припремају "антифа грађански рат", или друштво америчких антифашиста, који се супротстављају владајућем "белом супрематизму и расизму"?

Расизам у Америци одувек је имао чврсте и дубоке корене. О томе, између осталог, сведочи извештај "Еј-Би-Си њуза", објављен 2007, где је 27 одсто Американаца признало да "има прерасуде" према муслиманима, 25 одсто према Арапима и 10 одсто према Хиспаноамериканцима. Од 2011. до 2012, на пример, забележен је пораст злочина од 300 одсто, али су Афроамериканци ипак чешће жртве злочина него друге расне групе.

Додуше, и "Антифа" је, такође, веома склона да у својим акцијама прибегава насиљу. 

"Антифа" се обично описује као "левичарски антифашистички и антирасистички политички покрет", који се претежно развија у САД. Покрет постоји и у Немачкој, Француској и у многим другим државама, па чак и у Србији, али су ови покрети само имитација америчке "Антифе". 

Према истраживању које је објавио Гари Лафри, "Антифа" је "слабо организован ентитет", са мало или нимало доказа о "ланцу командовања". Други истраживачи тврде да се "Антифа" састоји се од "децентрализованог низа аутономних група", које подједнако "користе ненасилну акцију и насиље за остваривање својих циљева."

На пример, у новембру 2018., полиција је спровела истрагу против "левичарске групе повезане са Антифом" због напада на кућу новинара Такера Карлсона, кога су оптуживали да је "расиста и бели супрематиста". Карлсон није неко ко позива на забране и насиље. Недавно је осудио компанију "Амазон" због цензуре књига руског мислиоца Александра Дугина. Данас, Такер позива власт да прекине "расипање новца америчких пореских обвезника на бесмислену подршку Украјини."

Активисти у црним униформама

Припадници "Антифе", каже хрватски аналитичар Небојша Бабић, током својих акција "ударају посвуда и чини се да долазе ниоткуда". "Осуђују свеприсутни `фашизам`, као и све особе, групе и иницијативе које нису у складу са службеним ставом неолибералне елите. Легално они не постоје, али при том уживају све повластице правосуђа западних земаља. Ко су они? Такозвани `антифа`облаче се у црно, увек маскирани као припадници скупине `Блек блок`", указује он.

Заједно са активистима "Блек блока", "Антифа" групе су протестовале због избора Доналда Трампа 2016. године за председника САД. "Антифа" активисти су, такође, учествовали и у протестима у Берклију, у фебруару 2017, против "провокатора алт-деснице."

Како је известио "Њујорк тајмс", у августу 2017, на митингу у Шарлотсвилу, припадници "Антифе" користили су "мотке и обојене течности." 

"Атлантик" је тада пренео да је ухапшене због насилних инцидената "подстицала мањина агитатора `Антифе' из гомиле окупљених."

У интервјуу из августа 2020, Трамп је тврдио да су се "насилници, који су носили тамне, црне униформе...", укрцали у авион за Вашингтон да направе нереде или онемогуће Републиканску националну конвенцију.

У септембру 2020, председнички кандидат Демократске партије 2020. године Џо Бајден такође је осудио "Антифине акције", пошто је претходно осудио насиље широм политичког спектра и изразио своју подршку "мирним протестима."

Анкета Америчког истраживачког института, објављена у фебруару 2021, показала је да 30 одсто Американаца (50 одсто републиканаца и 20 одсто демократа), верује да је "Антифа" одговорна за насиље које се догодило у нередима на Капитолу.

Борба против "домаћег тероризма"

Али постоји и друга страна медаље. Изгледа да и републиканци са једнаком страшћу позивају на насиље. Али, док је код "Антифе" реч о готово устаљеној пракси, код такозване деснице насиље је (за сада) углавном вербално. Овде треба имати у виду специфичности америчке политичке културе, која веома лако прибегава насиљу.

Насиље се најчешће испољава у иностранству, али и изнутра, "код куће." Заправо, реч је о својеврсној политичкој "култури насиља", примећује руски геополитичар Леонид Савин.  

У јуну 2020, републикански сенатор Том Котон залагао се за употребу војних снага како би се угушили протести широм земље против полицијске бруталности, позивајући 101. ваздушно-десантну дивизију да се бори против онога што је назвао "Антифа тероризмом."

Током протеста широм земље који су избили после смрти Џорџа Флојда у јуну 2020, државни тужилац Вилијам Бар окривио је за насиље "анархичне и крајње левичарске екстремистичке групе које користе тактику попут `Антифе`" и описао поступке „`Антифе` и других сличних група" као "домаћи тероризам."

У бројним изјавама, Доналд Трамп је кривио "Антифу и радикалну левицу" за насиље и неколико пута је обећавао да ће их савезна влада прогласити за терористичку организацију. Међутим, Трампу су недостајала овлашћења да то учини, јер, према постојећем закону, савезна влада може да означи као терористичке само стране организације. А "Антифа" наводно није организација, већ слабо повезан покрет. 

Свеопшти културни рат

Покрет "Антифа" је почео да нагло расте након председничких избора у Сједињеним Државама 2016. До августа 2017. постојало је приближно 200 оваквих група, које су посебно присутне у градовима на северозападном Пацифику, попут Портланда.

После избора 2016. године, овај покрет доспева под лупу јавности. Постављају се и питања у којој је мери "Антифа" део "глобалистичког пројекта", или "колика је повезаност њених огранака широм света"?

Како примећује "Политико", током Трампове администрације, термин "антифа" постао је израз којим су десничарски коментатори означавали све врсте левичарских или либералних протестних акција. 

Међутим, у извештају Одељења за унутрашњу безбедност (ДХС) тврди се да су високи званичници ДХС-а "покушали да, без било каквих доказа, прикажу протесте из 2020. године у Портланду као организовани покушај `Антифе`да нападне владине институције" и да су наложили особљу да окарактерише протесте као "инспирисане насилним `антифа` анархистима." 

У октобру 2017. године, проширила се "теорија завере", према којој "Антифа" групе планирају насилну побуну и грађански рат. Ова "теорија" ширена је путем "Јутјуба", а промовисале су је личности са крајње деснице, укључујући Алекса Џонса, Лусијана Винтрича или Стивена Краудера.

Покрет без чврсте организацијске структуре

Према истраживачу овог покрета Марку Бреју, "чланови `Антифе` сакривају своје активности од органа за спровођење закона и активиста деснице." Бреј додаје да су групе "Антифе" бројчано веома мале. Оне функционишу као приватни истражитељи и прате "неонацистичко организовање на више друштвених платформи." 

Њихови активисти обично организују протесте путем друштвених медија и веб сајтова. Неки активисти користе услуге шифрованог слања порука на платформи као што је "Сигнал". Покрет "Антифа" поједини истраживачи описују као "организациону стратегију а не као групу људи."

Према Колину Кларку и Мајклу Кенију, директне акције "Антифе", као што су протести против Трампа, демонстрације против "провокатора из алтернативне деснице" и сукоби са неонацистима и белим супрематистима, одражавају уверење многих присталица "Антифе" да је Трамп "фашистички демагог, који угрожава постојање америчке плуралистичке мултирасне демократије." Овај фактор, тврде истраживачи, објашњава зашто присталице "Антифа" тако брзо етикетирају присталице Трамповог слогана  "Учинимо Америку поново великом као фашисте – и зашто Трамп олако означава 'Антифу' као терористичку организацију."

"Антифа" нема формалног вођу ни стриктну идеологију, која би обавезивала чланове и омогућила покрету већу кохерентност.

"Антифа" није јединствена организација, већ покрет без чврсте хијерархијске структуре, који се састоји од мноштва аутономних група и појединаца. Покрет је лабаво повезан и нема ланац командовања, а "Антифа" групе деле "ресурсе и информације о активностима противника кроз лабаво повезане мреже и неформалне односе поверења и солидарности."

Питер Бејнарт, професор новинарства и политичких наука, тврди да "`Антифа` заправо тежи ауторитаризму". Многи њени активисти се противе појму централизоване државе. Али у име заштите слабих, антифашисти су себи допустили да одлучују који Американци могу јавно да се окупљају а који не. Овај ауторитет не почива на демократским основама. Они који спречавају републиканце да се окупљају на улицама Портланда можда себе сматрају жестоким противницима ауторитаризма. У ствари, они су његови неочекивани савезници."

Да ли је Антифа повезана са Демократском странком

Бејнарт, у чланку који се бави "успоном насилне левице", тврди да "Антифа" активисти "преферирају директну акцију": "Када људи које себе сматрају расистима и фашистима успеју да се окупе, `партизани Антифе` покушавају да разбију ове скупове, укључујући и насилна средства".

Према историчару Марку Бреју, већина "Антифа" акција је ненасилна. Али они су спремни на употребу физичке силе, по чему се разликују од "либералних антирасиста".

Неки коментатори оптужују присталице "Антифе" да су "симпатизери Демократске странке", или да су "јединствена организација, коју финансирају либерални финансијери попут Џорџа Сороша", који су "покретали насиље на протестима `Блек лајвс метер`".

Према Бејнарту, "антифашисти су, у ствари, прави фашисти".

Амерички политичар Хју Лонг (1893 – 1935) давно је прогнозирао да ће Америка једног дана имати фашизам, али, "када га добијемо, нећемо га звати фашизмом – назваћемо га антифашизмом."

Бејнарт тврди да је избор Доналда Трампа ревитализовао "Антифа" покрет и да су их неки са "мејнстрим левице" подржавали као "тактичку опозицију" против републиканаца.

Професор економије на Универзитету у Отави, оснивач и директор Центра за истраживање глобализације Мајкл Чосудовски пише о "производњи отпора у савременом капитализму." Реч је о "финансирању, организовању и канализовању отпора у оном облику у којем он никада неће довести у питање опстанак капитализма у његовој неолибералној верзији, која није само економски модел, већ идеологија која прожима све поре друштва."

Посебну пажњу Чосудовски обраћа на оне које се називају "антифашистима" и "анархистима". Они заправо служе као "јуришни одреди за производњу хаоса, минирање истинског отпора и стварних антисистемских покрета."

Сорошева галаксија

Активиста Ноам Чомски описао је покрет "Антифа" као "најважнији поклон десници", тврдећи да је "покрет самодеструктиван и да чини само малу фракцију на периферији левице". 

Ко су данашње "антифе" и за шта се уопште боре?

"Они се декларишу као анархисти", сматра Небојша Бабић, иако уопште не познају дела Прудона, Бакуњина, Кропоткина. За групе `Антифа` покрета се може рећи да немају никакве везе са марксизмом, лењинизом, Црвеном гардом Мао Цедонга, па чак ни са троцкизмом или анархизмом."

Они су се, једноставно, посветили "активностима које воде укидању традиционалог друштва", додаје Бабић. "Али исте методе се могу наћи и у службеним програмима Бајденове администрације, Европске комисије из Брисела и "многих невладиних организација из Сорошеве галаксије."

У генези америчког "антифа миљеа", закључује он, очигледно нема ничег спонтаног.

"Антифа" покрет манипулише својим следбеницима и по правилу је и сам манипулисан. "Обични" чланови су несвесни стварних циљева покрета. Њима заиста управљају они који имају "приступ финансијама и веома издашним фондовима."  

Докази за то, наравно, изостају, јер је у питању само "лабави покрет", али многе организације блиске "Антифи" располажу са завидним буџетима. 

Односно, према речима професора Чосудовског: "антиглобалистички покрети" типа "Антифе" су "основани и строго контролисани од стране корпоративних елита". Њихов стварни циљ је неутрализација било каквог ефикасног отпора.