Египћани поручују: Британци, вратите нам наше национално благо

Док Британски музеј обележава 200 година од дешифровања хијероглифа, Асошиејтед прес преноси да хиљаде Египћана захтевају да им некадашња колонијална сила врати камен из Розете, артефакт чије је откриће и омогућило да се ово писмо растумачи.

"Држање камена у Британском музеју симбол је западњачког културног насиља над Египтом", рекла је декан Арапске академије за науку, технологију и поморски саобраћај Моника Хана, која је уједно и иницијатор једне од две петиције којима се тражи повратак камена који су снаге Британског царства узеле из ове земље још 1801.године.

У Ханиној петицији са 4.200 потписа каже се да је камен незаконито заплењен и да представља "ратни плен". Ова тврдња се понавља у скоро идентичној петицији Захија Хаваса, бившег египатског министра за антиквитете, која има више од 100.000 потписа.

Тамносива, изгравирана плоча откривена је 1799.године у граду Рашида (код Француза познатом као Розета) након што је Наполеон окупирао Египат.

Када су британске снаге на египатском тлу поразиле Французе, и камен, али и десетак других антиквитета предати су Британцима споразумом из 1801. године.

Британци, међутим, тврде да је овај договор уз њихове и француске представнике, парафирао и египатски представник, односно отомански адмирал који се заједно са Британцима борио против Француза. Он је наиме био представник османског султана из Истанбула који је у време Наполеонове инвазије био номинални владар Египта.

Музеј је саопштио и да египатска влада није поднела захтев за враћање камена, а као "утеху"  за Египћане, навела је и да је 21 од 28 познатих копија овог угравираног декрета остало у Египту.

Оригинал је међутим од ненадмашног значаја за египтологију. Исклесан је у 2. веку пре нове ере и садржи три превода декрета о нагодби између тада владајућих Птолемеја и секте египатских свештеника.
Први натпис је на класичним хијероглифима, следећи је на поједностављеном хијероглифском писму познатом као демотско писмо, а трећи на старогрчком.

Захваљујући познавању демотског писма, француски египтолог Жан-Франсоа Шамполион је на крају успео да овај језик декодира 1822.године.

Камен је један од више од 100.000 египатских и суданских реликвија које се налазе у Британском музеју, а највећи део њих Британци су приграбили током своје колонијалне владавине у том региону, од 1883. до 1953.године.

Музеји и колекционари међутим све чешће те артефакте враћају земљама порекла, било добровољно, како би се искупили за историјске неправде, било по судским пресудама.

Баш у септембру је њујоршки Метрополитен музеј вратио је Египту 16 антиквитета, након што је америчка истрага открила да се њима илегално трговало.

У понедељак, лондонски музеј Хорниман Нигерији је препустио више од 72 предмета, укључујући 12 непроцењивих скулптура познатих као „Бенинске бронзе“,

Николас Донел, адвокат из Бостона специјализован за предмете који се тичу уметности и артефаката, рекао је да не постоји заједнички међународни правни оквир за такве спорове.

Ако нема јасних доказа да је артефакт илегално стечен, враћање у земљу порекла зависи од одлуке музеја.

Враћање камена из Розете у Египат он оцењује као "тешку правну битку коју треба добити".

Британски музеј признао је да му је из разних земаља упућено неколико захтева за репатријацију за артефакте, али Асошиејтед пресу није дао никакве детаље о њиховом статусу или броју. Такође није потврдио да ли је икада земљи порекла вратио неки артефакт из своје колекције.

"Розетски камен је икона египатског идентитета", тврди Хавас, истичући да право Египћана да приступе сопственој историји мора да остане приоритет.

Египат је након свргавања Хоснија Мобарака доживео пораст кријумчарења артефаката, што је земљу између 2011. и 2013. године коштало 3 милијарде долара, процењује Коалиција за антиквитете са седиштем у САД.

Колико се слабо марило за историју показује и скандал из 2015.године када је откривено да су чистачи у Египатском музеју у Каиру оштетили Тутанкамонову погребну маску покушавајући да му супер лепком поново причврсте браду.

Влада Абдела Фатаха ел Сисија од тада је много улагала у своје антиквитете, пише Асошиејтед прес, и додаје да је Египат успешно повратио хиљаде међународно прокријумчарених артефаката.

Египћани међутим нису једини који од бивших колонизатора потражују своје национално благо.
Убрзо након смрти краљице Елизабете, огласили су се и бројни Индијци који траже да се у њихову земљу врати чувени драгуљ "Кохинор" који је красио круну британске владарке.

Камен је, наиме, краљици Викторији предала Источноиндијска компанија након што је десетогодишњег махараџу Данџипа Синга да преда своју земљу и имање.