РТ анализа самита у Тирани: Западни Балкан у Европи - будућност или велика илузија?

Да је "европска перспектива" за земље Западног Балкана само варка Брисела, као и да све мање виде могућност, али и потребу да Србија буде чланица ЕУ, рекли су стручњаци за РТ Балкан. 

Деветнаест година након Самита у Солуну 2003. године, када је земљама Западног Балкана обећано чланство у ЕУ уколико испуне одређене економско-финансијске и правне услове - чланица је постала само Хрватска, а обични грађани о Европској унији не причају са ентузијазмом као раније. 

Европски званичници у Бриселу истичу да ће главна порука састанка у Тирани бити недвосмислена подршка чланству региона у ЕУ и позив на убрзање процеса приступања, дакле, веома слично као и пре готово две деценије.

"Мека моћ" Брисела у сталном је опадању од Самита у Солуну 2003. године. Од тада је прошло скоро две деценије, а ЕУ је у стању перманентне кризе – економске, финансијске, мигрантске, пандемијске, енергетске, сада и ратне, каже за РТ Балкан Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду. Због тога је, објашњава, угрожена функционалност институција саме Уније.

"Главни циљ Самита ЕУ-Западни Балкан је демонстрација контроле ЕУ над Балканом у условима када нема никакве перспекстиве проширења, а Западу је неопходно да пошаље геополитичку поруку Москви", каже Митић и додаје да ће тај циљ, захваљујући Србији, бити само делимично испуњен. 

Кување "српске жабе"

Александар Митић наводи да српски фактор, као доминантан у региону, не пристаје на политику санкционисања против Руске Федерације, а да ће притисака за такве одлуке свакако бити.

"Србија од састанка у Тирани не може да очекује ништа добро. Биће то још једна гала церемонија покушаја 'кувања српске жабе'. Притисци око увођења санкција Русији и прихватања такозваног 'немачко-француског' плана за прећутно пуштање низ воду Косова и Метохије ће свакако бити много доминантнији у односу на обећане бенефите попут смањења цена роминга или помоћи за превазилажење енергетске кризе. Уосталом, те кризе не би ни било да је Унија имала и трунке разума и аутономије у односу на политику Вашингтона и Лондона према украјинској кризи", наглашава Митић.

Шта грађани Србије кажу на жеље и захтеве Брисела?

Према истраживањима Нове српске политичке мисли (НСПМ) објављеним у јуну ове године, убедљива већина грађана Србије противи се чланству у ЕУ. Нешто више од 36 одсто грађана подржава улазак у ЕУ, док је скоро 44 одсто против и то без икаквог додатног условљавања, док је, чак чак 82 одсто испитаних против уласка Србије у Европску Унију, ако је услов за то признање тзв. Косова.

Број грађана који сматрају да не треба увести санкције Русији расте и такав став у јуну 2022. године изнело је 84 одсто грађана. Чак 60 одсто грађана каже да то не треба урадити ни ако Европска унија запрети санкцијама Србији.

Милош Јовановић доцент Правног факултета на Катедри за међународно право и међународне односе сматра да је Србија мора много трезвеније и рационалније да посматра ЕУ, као и да је сарадња са Унијом потреба, али чланство не. 

"Ми смо, прилично наивно, без икаквог озбиљнијег промишљања,  и тада па све до сада, говорили о тој европској преспективи, која у суштини не постоји. Самит у Тирани је апсолутно безначајан за Србију", каже Милош Јовановић. 

Сарадња са ЕУ ДА, али чланство НЕ

Саговорник РТ Балкан каже да се, према реторици Брисела, ЕУ неће ширити у наредном периоду, па би за проширење ЕУ прво морала да спроведе реформу процедура за доношење одлука. 

"С једне стране кажу да се неће ширити, а са друге стране морају да држе ту причу о проширењу у оптицају, како би одржали динамику пројекта, јер ЕУ јесте динамички пројекат. Прича о европском путу Србије је велика, двострука илузија. Илузија зато што се ЕУ неће ширити, чак и независно од питања 'Косова', а другим делом зато што знамо да је то услов за неко будуће чланство, да признамо сецесију дела своје територије - јужне српске покрајине. Ни са њихове стране, ни са наше то чланство није могуће. Сарадња са ЕУ је, наравно, потребна, али чланство не", категоричан је Јовановић.

Дипломата и спољнополитички аналитичар Зоран Миливојевић сматра да је присуство Србије, без обзира на то што је ЕУ у великој мери изгубила кредибилитет, значајно и неопходно, како за Србију, тако и за Западни Балкан. 

"Овај самит је значајан, јер је ово први самит у  једној од држава Западног Балкана, до сада су домаћин биле земље чланице ЕУ. Када погледате место и време, јасно је да је све то у мозаику покушаја ЕУ да држи динамику према региону, са намером да одржи кредибилитет везан за европску перспективу. Мада је то истрошена фраза још од Самита у Солуну 2003. године, а мало тога се десило, те она фигурира само као обећање", објашњава Миливојевић.

Србија, каже дипломата, има централно место када је у питању Западни Балкан и зато је интерес да Србија учествује по сваку цену био изражен ових дана.

"Свакако, Србија треба да буде ту из сопствених интереса, пре свега да би избегла могућност да буде нападнута, а да не може да одговори на нападе", закључио је Миливојевић.

Вучић: Ипак идем у Тирану

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић саопштио је данас да ће, ипак, присуствовати сутрашњем самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани, после неколико дана премишљања због, како је рекао, срамотне реакције ЕУ на нелегитиман избор Ненада Рашића за министра у привременој приштинској влади.

"Надам се да ће бити некакве користи од мог одласка у Тирану", рекао је Вучић и додао да би било велике штете уколико не би отишао на тај самит.

Самитом ће председавати председник Савет ЕУ Шарл Мишел, а присуствоваће и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, преноси Танјуг.

У главни град Албаније долазе готово сви лидери ЕУ, међу њима и Емеануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц, Вучић ће имати и низ билатералних сусрета са званичницима земаља учесница, међу којима су председник Владе Краљевине Белгије Александар Де Кро, као и председник Владе Краљевине Холандије Марк Руте.

Како Вучић најавио данас током самита сусрешће се и са француским председником Емануелом Макроном.

Акценат на дијалогу Београда и Приштине

Учесници самита треба да усвоје и декларацију којом се потврђује посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у ЕУ за земље Западног Балкана и убрзање тог процеса.

Високи званичник ЕУ је данас је данас у Бриселу навео да је реч постепеном чланству у Унији.

У нацрту Декларација у коју је Танјуг имао увид апострофира се и дијалог између Београда и Приштине и даје пуна подршка посредовању Жозепа Борела и Мирослава Лајчака у дијалогу, као и напорима да се дође до свеобухватног и законски обавезујућег договора за нормализацију односа између две стране.

ЕУ понавља да да очекује "да сви прошли договори буду потпуно поштовани и примењени без одлагања".

"Ми позивамо обе стране да се конструктивно ангажују на решавање њихових билатералних спорова и да се уздрже од унилатералних и провокативних акција које би могле да воде у тензије и насиље, као да се уздрже од реторике која није погодна за дијалог", наводи се у нацрту документу.

Такође, додаје се да обе стране имају "заједничку одговорност за обезбеђивање мира и стабилности".

Лидери ЕУ подржавају идеју постепене интеграције региона већ у фази приступања, најављују финансијску помоћ од милијарду евра бесповратне помоћи за ублажавање последица енергетске кризе и наглашавају значај партнерства ЕУ и Западног Балкана у светлу специјалне војне операције у Украјини.

Овај пакет "ће помоћи региону да ублажи последице кризе и убрза енергетску транзицију", наводи се у тексту декларације и истиче да ће "500 милиона ићи директно као хитна помоћ домаћинствима и малим предузећима, док ће других 500 милиона бити бесповратна подршка енергетској независности, транзицији у унапређењу гасне и електричне инфраструктуре".

Лидери ЕУ очекују од земаља Западног Балкана да ускладе спољну политику са ЕУ, а посебно када је реч о Украјини.