Иран – некад и сад

Иран некад, то је 28. фебруар, а сада – то је 18. јун исте 2026. године.

Агресија САД и Израела тог 28. фебруара  оставила је тешке ожиљке и на иранском друштву и на иранској држави. Агресори су побили и лидера Ирана и значајан број људи из самог врха државе, побили девојчице у школи, нанели масовна разарања широм Ирана. Иран је био у реално веома тешкој ситуацији.

Иран је после потписивања Меморандума са САД , чини се, са никад јачим државним врхом и у погледу подршке народа и у погледу спремности и чврстине војске и у погледу међународног положаја Ирана.

Између ова два датума није кључни чинилац сам Меморандум, него храброст и непоколебљивост иранског народа и мудрост, одлучност и способност иранског руководства. Наравно и подршка Кине, Русије, па онда и Пакистана.

За нас је поучно да мудрост није у повлачењу пред претњама, зато што такви потези "мудрог прилагођавања" на кратак рок доносе одређене, обично само симболичне, користи, али зато већ на средњи рок наносе велику штету националним и државним интересима. И обрнуто, непоколебљив став Ирана који је истовремено праведан и заснован на међународном праву, успоставио је Иран као утицајну државу у светским оквирима, као регионалну силу и као државу са највећим изгледима за снажан привредни развој.

Како је дошло до споразума?

Према информацијама до којих сам дошао из различитих парцијалних извора, прилично веродостојна реконструкција самог завршетка преговора између САД и Ирана изгледа овако:

– пре отприлике 3-4 недеље Иран и САД су у значајној мери договорили садржај Меморандума, а онда је Трамп убацио нове захтеве. Које је Иран глатко одбио.

– после тога следи обнављање војних сукоба којих ће се читалац најлакше сетити као "обарање америчког хеликоптера" и размена ракетних удара око тог датума.

– када се испоставило да је Иран и даље непоколебљив, Трамп је одлучио да се врати на споразум (пре него што је покушао да изнуди неке уступке од Ирана).

– у то време Трамп објављује да је Меморандум договорен, иако није у деловима који за њега нису били прихватљиви као захтеви Ирана и најављује свечано потписивање на његов рођендан.

– Нетанјаху, да би потопио споразум, изводи напад на јужни Бејрут у коме Израел убија високо рангираног команданта Хезболаха, кога САД траже већ петнаестак година зато што га сматрају одговорним за убиство петоро америчких војника (из времена када је био инструктор ирачким милицијама у Ираку). Нетанјахуов резон је био следећи: Иран ће морати да одговори ударом по Израелу зато што смо ликвидирали важног члана Хезболаха и тиме ће се обновити циклус непријатељстава, а Трампу ћемо рећи да није удар био зато да му срушимо споразум, него да убијемо човека кога САД покушава већ годинама да лоцира и да га елиминише.

– Трампа уопште не интересује та ликвидација, бесан је што му минирају споразум и обраћа се Ирану да би их убедио да не одговоре на провокацију.

– Трамп нуди Ирану милијарде долара (наравно од иранских отетих пара) само да не испале ракете. Иран то одбија зато што се Хезболаха неће одрицати због пара. И онда Трамп нуди да пристане и на последње захтеве Ирана. И тако долазимо до овог потписаног текст Меморандума.

Нетанјаху је сам допринео, погрешном проценом, да настане, по први пут, јасна пукотина између САД и Израела у погледу наставка војног сукоба са Ираном. Односно, Трамп је ставио интересе САД изнад интереса Израела.

Али шта је Трампа навело да по сваку цену закључи споразум?

Питање је наравно реторичко – катастрофалне економске последице по САД ако се са блокадом мореуза настави.

Не знамо каквим стварним економским анализама Трампов тим у САД располаже, али су бројке и трајекторије извесно такве да је чак и Израел пуштен низ воду.

Да би прикрио да је Израел остављен да се сам бори надаље, ако то жели, Трамп је смислио следеће: неће се прекинути борба против Хезболаха у Либији. Само то неће чинити војска Израела него борци ИСИС-а из Сирије. А финансирање тог будућег рата ће пасти на терет Катара. Као што ће 300 милијарди инвестиција у Иран (ако се после 60 дана преговора дође до коначног уговора) пасти на терет УАЕ, Кувајта, Саудијске Арабије и Бахреина.

Изгледа неозбиљно када се напише, али та Трампова дипломатија буквално значи: "Направио сам гомилу срче синоћ у кафани, па ти, који си ми додавао чаше, иди и плати шта треба."

У данима и недељама који следе три ствари су извесне.

Израел ће по сваку цену покушати да ескалира сукоб.

Трамп ће по сваку цену покушати да ту провокацију Израела искористи да се још више војно повуче из региона.

Дубока држава у САД ће по сваку цену покушати да преговори Ирана и САД у наредних 60 дана пропадну. И то не неки мистериозни људи из сенке (мада ће и тога бити), него највиши званичници на разним функцијама које је сам Трамп поставио. За очекивати је да се испостави да је 90 одсто Трампових кадрова у ствари израелски кадар.

Какав год исход био, значај Израела и у САД ће бити трајно умањен, значај САД у свету ће трајно бити значајно умањен и снага слободарског света ће у међусобној сарадњи трајно бити ојачана. Све супротно од онога што се агресијом на Иран желело постићи. За наук.