Анкета 1: Како се осећате?

Како се осећам? Ко си ти? Јеси новинар? А где ће то да изађе? Аха. Па знаш шта, одлично се осећам, нисам се осећао овако добро годинама. Јесте, стварно. Ја сваке зиме имам проблема са синусима, али ове године је најгоре. Било је најгоре. Пре десет дана мама ми да неки лек и каже ми, ево ово да пијеш и десетог дана видећеш, све ће да ти излети напоље. Еј, сад после тридесет година ми је нашла лек? И за десет дана ће да излети све? Ма да. И шта мислиш? Јуче је био десети дан и јутрос одем на посао и осетим нешто ми се дешава у синусима, почне да ми се спушта кроз нос, ја одем у ве-це и почнем да дувам. Пола тоалет папира сам потрошио, не знам колико пута сам издувао нос, не знаш шта ми је изашло из главе. Ја не знам где је оно стало. Дувао сам јако, знаш, кад сам осетио да излази дао сам све од себе, а оно туп, туп, туп, само ударају комади у папир, па онда сукрвица, све боје, да не верујеш. Хтео сам оно да носим неком лекару да види, али као нема везе, важно је да је изашло. Једна је мајка. Ето, имаш причу, а?

(Вучко, 30, водоинсталатер)

Добро сам. Синоћ сам се после сто година враћала кући у сред ноћи празним улицама, било је пријатно хладно, права добра зима, имала сам удобне патике, ево ове. Лако сам ходала. Нисам одавно видела све ове улице празне, овде где смо сад, види колико је људи, ноћас није било никога. Знам да је то нормално, али ипак ми је занимљиво. Одмарао се град од нас.

(Јелена, 22, студенткиња архитектуре)

Како да се осећам? Никако се не осећам. Ми смо пропали, само нам још нико није јавио. Опет ће да нам копају пијацу, не знам шта ће да раде и не занима ме. Ја имам све више година, људи имају све мање пара, све ми је теже цео дан на тезги да будем, и сад опет премештање, и сигурно нека пауза, је не знам више како да преживим. Можда је до мене, можда ја не умем, али много је тешко.

(Миљана, 59, продавачица јабука)

Ја сам заљубљена. Осећам се најбоље. Журим.

(Славица, 19, студенткиња економије)

Еј супер сам. А ти? Ко Бог? То одавно нисам чуо. Браво. Шта радим? Ја сам ту, из краја. Је л видиш онај фаст фуд преко пута? Не тај, онај поред. То је нешто индијско, једем тамо понекад, не баш тамо, него носим. Видиш, то је једно педесет квадрата укупно, имаш два места да једеш. А је л видиш ону девојку унутра? Е ја не разумем како може тамо да једе. Тамо се толико осећа кари, ваздух је од карија, оно тамо је кари лично. Ја волим кари, али брате. Види је како седи у излогу, скинула јакну, опустила се жена, ужива, као гледа улицу, али тамо се брате не види од карија, кари јој улази у сваку ћелију. Па девојко куда ћеш ти после таква? Пази да те неко не поједе.

(Довла, 29, дечко из краја)

Е само си ми ти фалио. Оћеш интервју? Осећам се лудо. Не знам да ли сам мамуран или сам још увек пијан. И ко за малер, јутрос сам имао заказано код зубара, ево сад идем оданде. Радио ми је надоградњу и данас ми ставио привремену тројку. Ево види какав ми је зуб човек ставио. Реци. Нек је привремено сто пута али ово није људски, ко да сам вампир. Па ево реци сам. Па да. Види боју. Ово се не слаже ни са чим. Ко он да је синоћ био у кафани, а не ја. А синоћ, седео сам с кумом и реч по реч, знаш како то иде. Пио сам ко змај и није ме такло, али стварно, ништа, и немају мезе тамо, ни киселе краставце да нам дају, каже газда ово је бифе, не држимо храну. Добро. Све је било у реду док нисам покушао да устанем.