Ко представља Европу: Брисел жели дијалог, али не зна како| Дан увече

Упркос чињеници да све више европских лидера отворено позива на обнову дијалога са Русијом, који je практично обустављен већ више од четири године, конкретног помака у том правцу и даље нема, а Брисел и даље није именовао представника за дијалог са Москвом.

Председник Руске Федерације Владимир Путин је током обраћања новинарима на Дан победе поручио да би Русија могла да обнови односе са западним земљама у будућности, истичући да Москва никада није затворила врата за дијалог са Европском унијом или Украјином.

Путин је истакао да би некадашњи немачки канцелар Герхард Шредер, који је био на челу владе од 1998. до 2005, могао да буде добар посредник у дијалогу. Али, предлог човека чији је мандат, а и период после мандата, обележило јачање односа са Русијом, није наишао на разумевање Брисела, пошто је европска комесарка за спољну и безбедносну политику Каја Калас Шредера називала "лобистом".

Какви су одјеци Путиновог предлога да Шредер посредује у дијалогу са Европом

Каласова је признала да у Европској унији и даље нема заједничког става када је реч о дијалогу са Русијом, истичући да би државе чланице прво требало да се договоре о чему би уопште разговарале са Москвом.

У западним медијима се током претходних неколико месеци помињало више потенцијалних преговарача, укључујући и немачког председника Франка Волтера Штајнмајера, иначе архитекту контроверзног споразума из Минска из 2015. године. Западни медији су као потенцијалне изасланике ЕУ за разговоре са Русијом видели и финског председника Александра Стуба, чија је земља напустила политику војне неутралности да би се придружила НАТО-у 2023. године, као и саму Каласову, који је више пута искључила могућност преговора све док је Путин на власти.

Сам Путин је раније позвао Европску унију да именује кога год жели на место изасланика, али да је Русија спремна на дијалог са званичницима који у прошлости нису јавно критиковали.

Ко би из Европске уније могао да буде саговорник Русији за "Дан увече" говоре новинар и дугогодишњи дописник из Русије Слободан Самарџија и дипломата и књижевник Владимир Кршљанин.

"Нормално је да се жели створити неки преговарачки круг, али проблем је у томе што је Европа сукоб у Украјини видела као начин да себи да времена да се прилагоди новим условима у свету - постојању Русије, Кине и другачије Америке. Европа не може да се снађе и прилагоди свему томе и зато не жали да се сукоб у Украјини заврши. Тако скрећу пажњу са проблема попут високих цена, огромног број миграната... Зато ЕУ покушава да што више продужи сукоб у Украјини, а јасно је и једнима и другима да Украјина, потпомогнута Европом, не може да победи. Европа је свесна тога, али не може да прихвати мир, а пораз још мање, јер би се пажња усмерила на домаће проблеме", објашњава Самарџија зашто Европа не жели крај сукоба у Украјини. 

Кршљанин је, осврћући се на Путинов предлог о Шредеру као преговарачу, подсетио да је Антонио Кошта рекао да се размишља о дијалогу са Русијом и да се трага за начином и личношћу која би то могла да предводи.

Лавров: Европа жели само привремени прекид ватре, а Русија и САД траже дугорочни мир

"Путин је Шредера предложио, чини ми се, фигуративно, знајући унапред да то није реално да се прихвати, с обзиром на то да је Шредер у служби руских енергетских компанија. Није природно да у преговорима посредује неко ко прима плату од једне стране. Путин је желео да нагласи да је он једна изузетно важна личност, некадашњи канцелар Немачке, који је оставио траг и у пракси показао шта је интерес Европе. Наиме, Шредер је истакао значај економске сарадње са Русијом поготову у енергетској сфери. Већ се озбиљно прича о Штајнмајеру, а он је Шредеру био најближи сарадник. Мноштво је оних у ЕУ који имају довољно квалитета да се баве тим послом. Наравно, битно је из које је земље дотични, колико је она важна у ЕУ, јер се мора спровести историјски заокрет", наглашава Кршљанин. 

Саговорник "Дана увече" подсећа и на Кину као на земљу која је важан чинилац у глобалним питањима, а коју ће ускоро посетити и амерички и руски председници. 

"Очекујем да, најдаље за годину дана, нећемо моћи да препознамо односе Русије и ЕУ, поредећи их са овим данас", сматра Кршљанин.

Самарџија је, подсећајући на Шредерову еру, истакао да је он схватио да Европа не може без Русије, јер све оно што се у Европи потрошило постоји у Русији. 

"Угаљ, гас, нафта... Европа се данас претворила у обичног потрошача - зависи од свих у свету и не може сама себе да прехрани. А зна да је веома могуће да се догоде покрети, као што су нацизам и фашизам, и да би они могли да нанесу штету Европи, јер не могу да буду делотворни и спасу је од пропасти. Зато се Европа плаши Русије, јер схвата да ће морати једног дана да прихвати Руску Федерацију као равноправног партнера. Украјина је била излаз из те ситуације, нарочито имајући у виду богатства, пре свега храну. Зато је имало смисла да ЕУ брани Украјину. Европа се нашла у клопци да не може сама да опстане, да не може да наметне своју вољу неком трећем, а некадашњи савезници, попут САД, на њу више не гледају као на центар човечанства. Ствари су се променили од кад су почеле друге земље, на пример Турска, да се нагло уздижу", каже Самарџија и истиче да они који воде Европу данас "нису људи који стварају, већ само они који извршавају". 

Кршљанин истиче да се сукоб у Украјини наставља искључиво због Европске уније.

"Чињеница је да су примирје поводом Данас победе прихватили на захтев Трампа. Америка се све више дистанцира и од Зеленског и Украјине, а сукоб се наставља захваљујући подршци ЕУ. Они су морали да свим могућим средствима зауставе Виктора Орбана, као препреку за реализацију кредита од 90 милијарди евра. Петер Мађар теши народ на неће учествовати у кредиту, али су дали благослов да се рат настави бар неколико месеци. Уз средства иду и испоруке наоружања и војне опреме, а немачки министар одбране Борис Писторијус је био у Кијеву да разговара о повећању капацитета за производњу дронова који су основни технолошки фактор ратовања на том фронту", истакао је Кршљанин.