Србија и Балкан
Паштрик - место где су сломљени НАТО и терористи ОВК | Дан увече
Борци 549. моторизоване бригаде Војо Боровњак, Светомир Грбић и Далибор Банзић, као и командрир интервентног вода ове бригаде Велибор Бошевски говорили су за "Дан увече" о историјског бици која је одбранила границу Србије
На планини Паштрик 26. маја 1999. године почела је једна од најтежих и најкрвавијих битака током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
После неуспеха на Кошарама, уследио је нови покушај копненог продора из правца Албаније, кроз операцију под називом "Стрела". Са једне стране налазили су се припадници Војске Југославије, пре свега борци 549. моторизоване бригаде и граничних јединица, док су са друге стране дејствовале здружене злочиначке снаге НАТО-а, терористи ОВК и регуларне снаге Војске Албаније и НАТО авијација.
Током двадесет дана борби, на подручје Паштрика бачено је више од 2.000 тона бомби. Борбе су трајале до 14. јуна 1999. године, пет дана након потписивања Кумановског споразума. И поред надмоћи нападача, снаге Војске Југославије нанеле су огромне губитке непријатељу, који није пробио линију одбране нити је успео да продре ка Призрену и унутрашњости Косова и Метохије.
Када се видело да пешадијски напади ОВК терориста не доносе резултате, отпочело је НАТО бомбардовање положаја Војске Југославије, а 549. моторизована бригаде била је једина јединица која је тих дана гађана тепих бомбама.
На Паштрику је живот оставило 26 припадника Војске Југославије, а више од половине жртава страдало је услед дејства НАТО авијације. Непријатеља је погинуло двадесет пута више. Паштрик је због тога, заједно са Кошарама, остао симбол отпора, пожртвовања и храбрости војника који су бранили државну границу у једним од најтежих тренутака новије српске историје.
Херојском борбом 549. моторизоване бригаде непријатељ је сломљен, а идеја о копненој офанзиви на територију Србије остала је недосањана како за НАТО тако и за албанске екстремисте. Хероји ове борбе, борци 549. моторизоване бригаде Војо Боровњак, Светомир Грбић и Далибор Банзић, као и командир интервентног вода ове бригаде Велибор Бошевски говорили су за "Дан увече".
Боровњак је рекао да датум када је почела битка на Паштрику треба да уђе у уџбенике пре свега, да буде битан за државу, а "тек онда за нас који смо изнели све то". Он је истакао да је значајно што је ове године први пут одржана званично одржана државна церемонија поводом почетка битке и додао је посебно битно за породице оних који су учествовали.
"Нека смо и ми признати где смо били и шта смо радили, што је опште познато. Много значи породицама, не само нама, 27 година су породице учесника битке гледали свашта нешто што се дешавало по неким другим фронтовима и ратиштима, али нису имали прилике да гледају да се неки фронт где су баш њихови синови били обележава државном церемонијом. Видели смо да је држава на крају нашла слуха. Ми знамо где смо били и шта смо радили. Више значи нашим породицама", рекао је Грбић.
Истакао је да је почело да се прича о њима када је изашао филм о Паштрику и додао да је добро што се та прича потегла.
"Држава се после 27 година сетила да постојимо и да нас има", истакао је.
Далибор Банзић, који је пореклом са Косова и Метохије, рекао је да је суживот Срба и Албанаца до краја 1997. године био на неком средњем нивоу, те није било проблема.
"Крајем 1997. године, почетком 1998. почеле су демонстрације, па смо имали блокаде, па се формирала тзв. ОВК. Ипак, 1998. година је за цивиле на КиМ можда и била гора него 1999. Много је људи по мешовитим селима киднаповано, страдало, а неки још нису ни пронађени. Киднаповали су Србе из аутобуса. После је дошао случај са терористом Јашаријем.
Када је почело бомбардовање 24. марта 1999. године сви Албанци су били ту, знамо да су дочекивали НАТО, нема ту приче о протеривању. Имали смо нападе из Албаније и са леђа од косовских терориста, али је тада било доста наше војске и могло је да се сузбије", сећа се Далибор Банзић.
Он је од 24. марта био на Паштрику.
"Имали смо честе упаде албанских терориста који су преносили оружје преко Албаније, преко Паштрика. Покривали смо гранични део, помагали смо граничарима. Ми смо били на Паштрику као помоћ граничарима на обезбеђивању границе до почетка напада, битке 26. маја", навео је.
Гости "Дана увече" имали су 19,20 и 22 године током битке на Паштрику.
"У Србина није син човек ако не одслужи војску. Отишли смо да одужимо дуг држави, било ми је свеједно где ћу да завршим. Били смо клинци, дечачким очима смо гледали, има ли ко јачи од нас, неки Шиптар да буде јачи, ма какви. Били смо људи који смо положили заклетву да ћемо бранити државу, границу и народ. И то је за нас било довољно", истакао је Боровњак и додао да је планина била бедем који није дозволио зликовцима да уђу и дођу до Призрена.
Банзић је истакао да би Србија била окупирана, да није било Паштрика и да не бисмо имали ни Резолуцију СБ УН 1244.
Бошевски је испричао да су чули 26. маја да су албанске снаге успеле да пробију линију и уђу на нашу територију неких 500 метара.
"Припадници граничног батаљона у току дана успевају да поврате караулу. Са мојим војницима интервентног вода стигао сам 27. маја и под ватром улазимо у одбрану. Трпимо ватру јер је непријатељ јачи и на бољим је положајима, а НАТО има надмоћ у ваздуху. Били смо у непрестаним сукобима са шиптарским терористичким снагама, војском Албаније, атланском бригадом који су сачињавали Шиптари и разни плаћеници. Интензитет борби је све више растао, а 30. маја нас током ноћи жестоко нападају, ми одбијамо напад и до јутра се не дешава ништа. Међутим, 31. маја долази до лакше размене ватре, а затим до озбиљнијих сукоба", прича Бошевски како је текла битка.
Како је додао, против наше бригаде користе стратешку авијацију, артиљерију, пешадијско наоружање.
"Између 12.30 и 13 часова, долазим у ситуацију да као командир вода проценим да се налазимо у незавидном положају, да је непријатељ пришао близу. Иза нас у планини налазило се командно место где је био командант Коњиковац. Преко радио везе тражим да се извучемо на резерви ватрени положај да извршим попуну муниције, прегрупишем људство и вратим се. Када сам то рекао, у разговор се укључује Божидар Делић и каже:'Бошевски, нема назад. Назад нема где. Можеш само напред. Иза тебе је Србија, Добићеш сву потребну подршку'. На то сам му само одговорио:'Разумем, борићемо се до последњег'", истакао је.
Помоћ је стигла, наредбу су испунили, непријатељ је још неколико пута у току дана покушао да продре, али није успео. А, борци са Паштрика ушли су у историју, јасно као што је сећање Бошевског и његових војника на битку и после 27 година.
Live
