Превирања на Западу: Шта је остало од "трансатлантског јединства" уочи НАТО самита | Дан увече

Да ли се мењају односи унутар Запада? Док из Вашингтона стижу нове поруке о будућности НАТО-а, у Европи расту политичке тензије – од улоге Немачке у новој безбедносној архитектури, преко критика председнику Европског савета Антонију Кошти због контаката његовог кабинета са руским представницима, до оставке британског премијера Кира Стармера.

Да ли је реч о случајности или смо сведоци промена безбедносних структура? О овим и другим темама у емисији "Дан увече" говорили су др Урош Шуваковић, универзитетски професор и новинар Игор Мекина.

Русофобија није само западноевропски изум већ и амерички, истакао је Шуваковић.

"Американци су васпитавани од Другог светског рата да буду антисовјетски, односно антируски настројени и у том контексту треба посматрати недавно завршени самит Г7 где је председник Доналд Трамп подржао и наоружавање Кијева и санкције Русији", каже Шуваковић.

Такође, додаје Шуваковић, Трампа чекају избори на средини мандата, мора о томе да води рачуна и да води политику која ће бити оријентисана на то да не изгуби конгресну подршку. 

"Друга ствар важна у целој причи је та што не треба заборавити да је Трамп успешан трговац на глобалном плану. Код тога што је рекао наоружавајте Украјину, само недостаје у загради 'али купите оружје од Америке'. То је поента приче", рекао је Шуваковић.

Канада и Луксембург предлажу оснивање НАТО банке

Са друге стране, посрнула економија Европе не може да издржи трошкове одржавања Украјине и сведоци смо да се темељи ЕУ тресу, напомиње.

Шуваковић је оценио да се Америка дистанцирала од Колективног запада и да сада можемо да причамо о Америци и Западној Европи чији интереси нису исти. У том контексту треба посматрати и рат у Ирану, додао је он.

Мекина сматра да је јаз између некадашњих савезника – Европе и Америке делом фиктиван, а делом реалан.

Министар одбране САД Пит Хегсет је на почетку мандата рекао да је Украјина европски проблем. Циљ свих тих плашења Европе је да се застраше и да се сломи отпор тамошење јавности да даје више новца за наоружање.

"То је Американцима потребно – да наоружају своје вазале да би били своје битке", додао је Мекина.

Одјеци самита у Евијан-ла-Бенсу: Г7 скок у провалију протекционизма

"Американци добро живе искоришћавајући своје савезнике. Европа је сада постала периферија Америке и снабдева их свиме што им је потребно", рекао је Мекина.

Како је навео, сукоб са ЕУ је потребан америчкој елити али и европској која слуша наређења из Вашингтона. Проблем је, каже, што би то наоружавање Европе могло да се лоше заврши и по Европу и по нас.

Мекина је оценио да, како ствари стоје, Американци са Русијом имају боље односе него са Европом, али да Москви одговара да светској јавности представља те односе мало другачије. 

Са друге стране, Американцима одговара да украјински сукоб тиња колико може, под условом да их не угрожава. А тај сукоб баца Европу у зависност од Америке, напомиње Мекина.