Нови савез на Блиском истоку: Шта је иза пакта Турске, Пакистана и Саудијске Арабије? | Дан увече

Блиски исток добија нови савез – и можда нову равнотежу моћи. Турска, Саудијска Арабија и Пакистан потписали су у Меки споразум по којем се напад на једну државу сматра нападом на све три. Већ га називају "исламским НАТО-ом", али иза тог назива крије се много веће питање.

Да ли Ријад, Анкара и Исламабад граде сопствени систем безбедности зато што више не верују да Вашингтон може да гарантује стабилност региона?

Може ли "исламски НАТО" да обузда и Израел и Иран?

Војни пакт Саудијске Арабије, Пакистана и Турске потписан је у петак у Меки, те је по том граду већ прозван као одбрамбени Споразум из Меке. Његова најважнија одредба гласи да ће напад на једну од сила потписница значити да су нападнуте све три државе, што је веома слично члану 5. уговора Вашингтонског уговора о формирању НАТО-а који говори о колективној самоодбрани. Институционални темељи су већ били постављени.

Саудијска Арабија и Пакистан су прошле године закључили пакт о међусобној одбрани, док је њихов војни однос касније добио много опипљивији карактер кроз распоређивање пакистанских авиона, борбених авиона, дронова и капацитета противваздушне одбране у Саудијској Арабији. Истовремено, саудијско-турске одбрамбене везе су се брзо прошириле, Ријад је постао важан купац турских дронова.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић је у емисији "Дан увече" рекао да тројни савез представља потпуно нову безбедносну чињеницу и нову ситуацију, али да нема никакву везу са НАТО-ом, осим Члана 5, који је "пресликан", али да је то далеко од НАТО приче и да немају везе једно са другим, осим можда правно-техничког смисла.

Новинар Никола Тркља изјавио да је ово војни савез који отвара много више питања, него што даје одговора о будућности безбедности на Блиском и Средњем истоку. 

Рат који је уследио након америчко-израелског напада на Иран 28. фебруара променио је разумевање безбедности међу традиционалним партнерима НАТО-а.

Огромне куповине америчког оружја, присуство америчких војних база и дугогодишње политичко савезништво са Вашингтоном третирани су готово као полиса осигурања против управо ове врсте стратешке рањивости, али када је регион запао у ширу конфронтацију, чланство у америчком безбедносном систему није спречило земље Залива да постану директне мете напада.

Нови савез није производ америчке стратешке доминације, већ сасвим супротно – америчке моћи која бледи. Амерички кишобран није нестао, нити ће америчка моћ нестати са Блиског истока, али претпоставка да свака значајна регионална безбедносна структура мора на крају бити изграђена око Вашингтона почиње да нестаје.

Зоран Миливојевић је истакао да има више апсеката овог споразума и указао да је до савез сунитских земаља и да је један од првих који је војног карактера, у овом времену који се формира, везаном и за глобалне односе и ситуацију на Блиском истоку, али и за нову расподелу интереса и сфера утицаја.

"Ово је први савез у коме учествује једина исламска нуклеарна сила, а то је Пакистан. То овом савезу даје потпуно нову и значајнију димензију и на неки начин треба да успостави равнотежу снага, ако имамо у виду Израел, његове нуклеарне могућности и капацитете", напомиње Миливојевић.

Прекретница или споразум на папиру: Да ли Пакистан, Турска и Саудијска Арабија праве "исламски НАТО"

Он је указао да постоје бар три могућа разлога за формирање овог савеза, а да је један од њих и Иран, имајући у виду овај рат, који се на неки начин конфронтира и са Саудијском Арабијом и са Турском, иако сматра да то није кључни мотив.

"Други мотив би могао да буде сам Израел, јер израелснко-америчка коалиција која је до рата са Ираном апсолутно доминирала Блиским истоком, нисам сигуран да ће се то и убудуће наставити и има смисла речи да то можда значи и одустајање од 'гарантоване безбедности', коју су до сада представљале САД. Најзанимљивије је свакако позиција Пакистана као нуклеарне силе и претензије Саудијске Арабије да до тога дођу, са овим савезом се убрзава великом брзином и шта то може да значи", појашњава Миливојевић.

Он је рекао да очекује реакцију Израела и даљ би она могла да буде најинтересантнија, када је реч о овом савезу, као и реакција Америке. Ако она изостане, онда Америка има улогу у овом савезу.

Шта пише у декларацији НАТО-а: Помиње се и Русија

Никола Тркља је указао да ове три земље повезују и војне везе са САД и да је на њега могуће гледати из три перспективе, сваке земље појединачно.

"Саудијска Арабија и Пакистан, ако се не варам, већ имају чврст војни савез и они су имали чак и одређен план деловања у случају да се заустави пловидба кроз Црвено море и у случају забране пловидбе би деловали заједнички. Када то рашчланимо, Саудијска Арабија је та којој 'гори под ногама'', јер горе рафинерије и нафтна постројења, а плаћала је рекет америчкој војној индустрији у замену да ће да је штити и у замену да ће да користе петродоларе. Тај балон се распукао за неколико недеља, када су почеле да падају иранске ракете. Она види да оно на шта је улагала огромне паре, није било довољно да заштити своја постријења и интересе и сада гледа како би могла, повезивањем са Пакистаном, да се заштити", објаснио је Никола Тркља.

Он је указао да је Америка дала Пакистану могућност да има нуклеарно оружје и да су земља од великог поверења САД, као и да је нуклеарно оружје Пакистана под директном контролом Пентагона.