У погрешном смеру: Како је ЕУ сама себе искључила из преговора о будућности света | Дан увече

Док се најављују нови преговори Русије, САД и Украјине у Абу Дабију, отвара се питање да ли је коначни мировни споразум на помолу. Истовремено, поједине европске земље обнављају дијалог са Москвом, док се све гласније поставља питање политичке улоге Брисела. И док дипломатија тражи пут ка миру, Велика Британија и Француска предводе војне припреме за могуће распоређивање мултинационалних снага у Украјини након прекида сукоба. Да ли се европски континент приближава миру или новој фази милитаризације?

О томе како је ЕУ испала из игре и могућности да буде за преговарачким столом, у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су пуковник у пензији Љубинко Ђурковић и новинар Игор Мекина.

Десет дана који би могли да уздрмају свет: Четири изборна процеса на четири стране света

Док се представници Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава припремају за нову рунду преговора у Абу Дабију, заказаних за 10. и 11. новембар, лидери водећих европских земаља настављају да лутају – док истичу да без Европе нема решења украјинског сукоба, водеће престонице на старом континенту настављају са наоружавањем Кијева.

Француски министар спољних послова Жан Ноел Баро рекао је да ће Европљани бити присутни у Абу Дабију, као и да ће учествовати у дискусијама.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова раније је недвосмислено истакла да Европљанима није место за преговарачким столом, подсећајући да ће се следеће недеље у Пољској одржати прве вежбе такозваних "мултинационалних снага за Украјину", чије је формирање најављено након састанка "коалиције вољних" у Кијеву. Захарова је поновила да је размештање НАТО трупа у Украјини потпуно неприхватљиво.

Док амерички званичници настављају да предводе напоре за окончање сукоба у Украјини, представници Европске уније – а пре свих комесарке за спољну и безбедносне политике Каје Калас – потпуно су искључени из главних геополитичких процеса.

То је подстакло немачки лист "Берлинер цајтунг" да се запита: Чиме се Каласова бави ових дана? Они су запазили да је некадашња естонска премијерка, чији би посао требало да буде вођење европске дипломатије, потпуно скрајнута у свим кључним дипломатским процесима.

"Нестанак Каласове" постао је посебно изражен након телефонског разговора руског председника Путина са лидерима Норвешке и Финске крајем октобра. Каласова не само да није била укључена у тај разговор – већ делује мало вероватно да би било ко Москви, али и у Пекингу или Вашингтону, уопште разговарао са европском комесарком о било ком озбиљном питању.

На иницијативу скандинавских званичника: Путин разговарао са лидерима Финске и Норвешке

"Берлинер цајтунг" закључује да именовање Каласове на ту функцију представља једну од највећих грешака коју је Унија икада направила, као и да је цена тога губитак геополитичког значаја ЕУ.

Љубинко Ђурковић је истакао да је ЕУ изгубила кредибилитет глобалног преговарача и силе која би могла да утиче да глобалну промену мапе света.

"Имали су много грешака које су их довели до тога да су изгубили позицију да се њихова реч уважава. Многе регионалне силе више не виде ЕУ као неког утицајног фактора. Европски званичници покушавају да задрже хомогеност ЕУ. Али, полако се поједине земље издвајају зато што су виделе да је опстанак ЕУ у питању", наводи Ђурковић и истиче да се одређене земље ЕУ фаворизују.

ЕУ се, како указује Ђурковић, сломила као потенцијална демократска сила, јер су дали безусловну подршку Украјини у сукобу са Русијом. Ђурковић наглашава да ЕУ морају да схвате да су искључене из глобалних процеса и да не могу да буду у истој просторији где се доноси одлука не само о судбини Украјине, него и Европе.

Немају ни преговарача ни позицију, али имају Кају: Нема преговора са Русијом и САД о безбедности

"Они могу да се налазе у некој суседној просторији. Могу само да кроз кључаоницу учествују у сагледавању шта велике силе хоће од Европе. Америка из неке предусретљивости даје неку наду ЕУ да ће бити консултовани, али ни у једном тренутку не може да се закључи да ће Европа бити за столом када се буде одлучивало", наводи Ђурковић.

Мекина сматра да за промену унутар ЕУ треба сачекати да снаге попут АфД-а и сличних партија, добију више замаха и онда да доведе до другачијег састава Европске комисије.

"Основни проблем Каје Калас и осталих је што се они не баве својим послом", објашњава Мекина наводећи да "без промена у земљама чланицама ЕУ, нема ни промена политике".

Проблем је, наводи Мекина, то што су политичари у Европи прихватили интерпретације које долазе из САД и нису имали своја гледишта.

"То су узели здраво за готово. Да су направили своју анализу, били би способни да кажу Америци не, онда би криза ишла у потпуно другом правцу", указао је Игор Мекина у емисији "Дан увече".