"Осврт" са Врзићем: Светски рат, крађа идентитета на КиМ, ЕУ и српски језик, кампања претњама

Блискоисточни сукоб који прераста у светски рат, бриселска освета Виктору Орбану, зашто српски језик не може у ЕУ, како се краде српски идентитет на Косову и Метохији, и како се предизборна кампања води претњама и вређањем, нека су од питања која у ауторској емисији "ОсвРТ" анализира уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.

Светски рат

Касим ал Абуди, саветник за националну безбедност Ирака, обелоданио је да су неутралисане ћелије које су за рачун Украјине вршиле терористичке нападе по Ираку.

Украјина је погодила ирански брод у Каспијском мору. Најпре су се тиме похвалили, па су – после иранске претње одмаздом – рекли да ипак није било намерно.

Европска унија (у виду Каје Калас као своје дијагнозе) тражи да Иран обустави војну помоћ Русији. Претходно су амерички обавештајни званичници устврдили да Русија заправо помаже Ирану, па је можда Каја нешто побркала. Или им се, само, ни једнима ни другима не допада што не могу да победе ни једне ни друге, па траже изговоре.

Агенција "Ројтерс" тврди и да Кина испоручује преносиве ПВО системе Ирану за рат против Америке. А "Њујорк тајмс" извештава о дроновима који су погодили два танкера с гасом – барем један амерички – у Медитерану, код обала Египта, надомак излаза из Суецког канала; наводно је Иран тиме хтео да покаже како може да још више поремети светске токове енергената.

Географија рата се шири; разни регионални ратови спајају се у један светски.

Рат је, додуше, добио светски карактер и раније – чим је читав Запад ступио у рат против Русије посредством Украјине; у складу са будућношћу НАТО-а коју је Џорџ Сорош предвидео (или пожелео) још 1993, захтевајући (или најављујући) комбинацију војне технике са Запада и људства с Истока. Више чак и не крију колико су умешани: "Фајненшел тајмс" открива да су амерички и француски обавештајци директно укључени у нападе дроновима по територији Русије.

Колико су текући ратови повезани (у један) показао је и сусрет Владимира Зеленског и Доналда Трампа; "Аксиос" јавља да је Зеленски молио за "патриоте", Трамп му рекао да не може јер су неопходни због Ирана.

Што се тога тиче, сва је прилика да не лаже. Амерички Центар за стратешке и међународне студије наводи да су од почетка иранског рата до данас потрошене чак до две трећине укупних америчких залиха ракета за "патриоте" ма где у свету; од краја фебруара до сада потрошено око хиљаду и по, остало их је свега 700-800 комада. А Зеленски им тражио 300.

Слично је и са ТХААД ПВО пресретачима: од 452 комада укупно, остало упола мање. Биће им потребне године производње да надокнаде оно што је потрошено за свега пар месеци.

Те није ни чудо што се пише о ”стратешком заокрету” Ирана у склопу кога, за промену, они, а не Американци (и Израел) провоцирају сукобе и диктирају њихов темпо – отуда удари по америчким базама у Јордану без претходног непосредног повода.

Калкулација је релативно очигледна. Ирану одговара да Америка троши ракете које нема за обарање ракета (и дронова) које Иран има, и то у изобиљу – ово услед стратешки погрешног америчког опредељења (иако профитабилног у име корупције) да производи мало али скупо, насупрот иранској масовној производњи јефтиних ракета и дронова. Свакако ће их проћи довољно, па Ен-Би-Си сад открива да амерички војни заповедници бирају које ће иранске пројектиле пробати да оборе, а које ће једноставно морати да пусте да погоде своју мету.

Али америчке залихе су и поред тих мера штедње све празније, што ће рећи да фактор времена у овом рату релативно ниског интензитета ради у корист Ирана. И посредно у корист Русије, јер све што се потроши против Ирана не може да се употреби против Русије. А против Кине још и мање, те се баланс моћи све изразитије окреће у њену корист.

Наравно, требало је да буде потпуно другачије; да Русија и Иран буду неутралисани, да би могли да се фокусирају на неутралисање Кине.

Но, наведени фактор времена не ради само у погледу ракета, него и у погледу нафте. Па споменути напад у Медитерану, код Суецког канала, садржи и додатни разлог. Већ је блокиран Ормуски мореуз, као и Баб ел Мандеб на улазу у Црвено море; напад код Суецког канала показао је да се може блокирати и преостали излаз из Црвеног мора.

Уз синхронизоване ударе по саудијским постројењима за прераду нафте на Црвеном мору – укључујући и стратешку луку Јанбу, где завршава нафтовод Исток-запад којим су делимично заобилазили блокаду Ормуза – последице су предвидљиве. Раст цене нафте због претеће несташице, и, бар подједнако важно што се тиче фактора времена, наставак пражњења америчких стратешких резерви. Што је Америку и натерало на понижавајуће услове меморандума с Ираном, који је потом прекршила. Па је сада у још горој ситуацији него што је била – и зато што су јој стратешке резерве на историјском минимуму и, још горе, све ближе оперативном минимуму, и зато што је читавом свету показала да не може да победи Иран и његове савезнике.

Јер је против њих употребила све што може.

За разлику од тога, Русија у Украјини неће да употреби све што може – то је ове недеље потврдио сам Владимир Путин, уз образложење да би "жешће него досад" имало цену у људским животима коју није спреман да плати. И не мора, јер фактор времена, као и у случају Ирана, делује у његову корист, што се и види у случају "патриота" којих за Украјину нема. Са свим последицама по стање на фронту које из тога проистичу.

При чему то није и једини фронт у овом светском рату. У рату технологија, као што смо на овом месту већ констатовали, Кина сустиже, а то значи да престиже, своје западне ривале. Не само у сфери вештачке интелигенције, то је већ решено, него – гласи најновија вест – и у сфери хардвера који је потребан за њено постојање и функционисање, а чипови и полупроводници су (ако је веровати Илону Маску) били последње ограничење кинеском продору. Који нема само дугорочан технолошки значај, него и знатно непосреднији економски – само је питање времена када ће доћи до значајног пада вредности акција америчких технолошких гиганата, што због успона јефтиније а бар једнако ефикасне кинеске конкуренције, што због упитаности (која постоји и мимо Кинеза) о економској оправданости – исплативости – енормних улагања у инфраструктуру вештачке интелигенције.

Осигурање од банкрота технолошких гиганата, јавља "Фајненшел тајмс", поскупљује по убрзаном темпу који рефлектује раст страха од њиховог банкрота (из комбинације наведених разлога). А то са собом вуче и читаву америчку и економију Запада уопште. И то усред војничког пораза који већ трпе у ратовима од Источне Европе до Западне Азије.

Уосталом, пораз доскорашњих господара света, који су га предуго пљачкали у складу са својим потребама, мора да буде свеобухватан да би био одржив. Само тако ће настати оне промене какве нису виђене стотинама година, које су ономад објавили Владимир Путин и Си Ђинпинг…

Освета Виктору Орбану

Ако би – и после свега што му се десило – Виктор Орбан блокирао нови пакет санкција Европске уније јер не шкоде Русији него Мађарској, треба ли да се чудимо што су предузете радње да се Виктор Орбан не деси поново. Ни Мађарској ни Европској унији.

Па је у то име и донет закон да нико у Мађарској не може да проведе више од два мандата, укупно осам година, на функцији премијера. Што би можда и било у реду да није једне значајне нијансе. Закон се, наиме, примењује ретроактивно. Што је супротно цивилизацијским достигнућима у области правосуђа, али нема везе јер Орбану изриче доживотну казну забране обављања функције премијера.

Шта то значи са становишта европских вредности?

Крај демократије, оцењује Орбан, уз адекватно образложење: Ретроактивном употребом закона прилагођених потреби, влада је забранила половини опозиције, укључујући њеног најснажнијег лидера, да се бави политиком… Ако не одлучује народ за кога ће гласати, већ власт одлучује за кога народ сме да гласа, онда је демократија готова.

Ствар је, по европске вредности, утолико гора што Орбан није изузетак него правило.

Калину Ђорђескуу је у Румунији судским путем одузета изборна победа под лажним изговором. Као што је Милораду Додику, све иако Босна и Херцеговина није у Европској унији него је (била) под њеним надзором, судским путем одузета функција на коју га је изабрао народ Републике Српске.

У Немачкој се највећа опозициона партија, захваљујући одговарајућој судској одлуци, званично налази под надзором њихове обавештајне службе. А Фридрих Мерц сад прави план да се такозваним "издајничким (савезним) државама" – тамо где победи АфД – одузму права која имају све остале савезне државе.

Но, пажњу сад привлачи и још један детаљ: није довољан ни само закон, укључујући његову ретроактивну примену, него су поврх тога тужиоци и полиција упали у просторије Орбановог Фидеса и извршили преметачину и заплену. Под (пригодним) изговором борбе против корупције.

Тако да је све озбиљнија могућност да ће Орбану бити и суђено. Да се разумемо: није то из потребе за правдом, јер онда не би био доношен онај закон с ретроактивном применом за елиминацију из политичког живота који с правом и правдом нема никакве везе. Нити ће Орбану бити суђено да би га елиминисали из политичког живота, јер је тај закон већ донет.

Него ће му се судити из одмазде. Зато што се усудио да се супротстави. За наук свима који помисле да се супротставе рату Европске уније против Русије, да се такав прекршај не понови.

Из истог разлога је, уосталом, и предвиђено да, ако уопште буде пријема нових чланица у Европску унију, новим чланицама буде забрањено право гласа. Да се случајно не успротиве.

Такав систем владавине, наравно, има свој назив. То није демократија. Него тоталитаризам.

Српски језик не може у ЕУ

На путу својих интеграција у Европску унију – иако јој то наноси штету а не доноси корист, али такав је то пут – Црна Гора увела је визе Русима.

Иронијом историје и сопствене судбине, учинила је то баш док је обележавала век и по победе над Турцима на Вучјем долу, уз помоћ Русије у пушкама, артиљерији, санитету и добровољцима. Да су знали за шта гину, можда би и краљ Никола одбио Орден светог Ђорђа којим га је тад одликовао руски цар Александар II…

Али је зато за увођење виза Русима, да ли и постхумно оним добровољцима, моментално стигла похвала од Немца Фридриха Мерца, који је рекао да би Црна Гора требало да постане чланица Европске уније до 2030.

Наравно да га то "требало би" не обавезује ни на који начин, ни политички ни правно, но ионако до те 2030. неће више бити Фридриха Мерца нити ће се ико сећати његових необавезујућих похвала (лудости, црногорској).

Но Црна Гора верно наставља да испуњава своје задатке на европском путу. Осим што ће брод "Јадран" изгледа отпловити пут Хрватске, а можемо већ да предвидимо и да се базен у Котору више неће звати Зоран Џими Гопчевић јер се Хрватима то не допада, заповести европских интеграција издате су и другим општинама у Црној Гори.

Па тако – јавља "Побједа" – Европска унија захтева да се заустави процес отпризнавања самопроглашене независности Косова и Метохије на локалном нивоу. После Зете и Пљеваља који су измакли контроли, наложено је да се у Никшићу стане; тамо је негде била и Жута греда у време антибирократске револуције, али сад "Побједа" јавља да није због комуниста него рампа у Никшићу мора да буде подигнута "јер би европски пут могао да буде озбиљно угрожен".

А ако не буде угрожен – јер су увели визе Русима који су их ослобађали и одликовали, Хрватима дали оно што траже а Бриселу предали Косово и Метохију – Европска унија формира тим за црногорски језик.

Одлично ће их разумети, али, зашто не српски језик, кад тим језиком говори највише грађана Црне Горе, а не црногорским? Наравно, зато што језик којим говори највише грађана Црне Горе у Црној Гори није службени језик. Зато што је српски. У склопу европских интеграција Црне Горе, Европска унија на то нема никакву примедбу, напротив. Зато што је тамо пожељан такав статус свега што је српско, укључујући језик. О Косову и Метохији да и не говоримо.

Разуме се, садржана је у овим црногорским случајевима и поука за Србију. Права је штета што је нисмо разумели на време. Макар и на црногорском.

Крађа идентитета на Косову и Метохији

Глумца Милана Васића су у Светим Архангелима код Призрена за манастирску славу особе у полицијским униформама ислеђивале о песмама које ће певати и поједине забранили, а нарочито песме за забрањеном речи Метохија, јер показује чије је Косово.

Можда су, после Газиместана на коме су постали и модна полиција, сад били на пракси за процедуру коју почињу да спроводе од 1. августа. Цитирамо: "Организоване групе које улазе на Косово (…) морају током целог боравка бити у пратњи лиценцираног домаћег туристичког водича".

Да не буде забуне, лиценцу издаје Министарство културе и туризма самопроглашеног Косова. А да буде још мање забуне око циља ове мере постарала се министарка Саранда Богујевци, коју Би-Би-Си назива "гласом нове генерације политике на Косову". Она, дакле, прети казненим мерама против, каже, нелегалних туристичких водича, најављује појачан надзор у том смислу, и објашњава зашто: страни водичи представљају историју, културу и наслеђе Косова према сопственим тумачењима, уместо према њеном, штавише, тако што "искривљују историју", и то "без поштовања правила која смо успоставили". А Баки Хоти, шеф Уније туризма који уређује то тржиште, додаје и да су "страни водичи тумачили историју Косова без икаквог институционалног надзора", то јест "како они желе", па су, додаје, "наравно, погрешно тумачили историју и културу" његове земље.

Најпре су нам отели земљу, сад би да нам отму и њену, нашу, историју.

Уосталом, у складу с Ахтисаријевим планом, који није прихваћен али се, изгледа, свеједно спроводи: српско историјско, културно и верско наслеђе на Косову и Метохији је косовско наслеђе.

Наравно да наши партнери из Европске уније у свему овоме нису приметили ништа спорно. Забрана за мајице, речи и песме, и снајперисти који на нишану држе посетиоце манастирске славе, не спадају у домен кршења људских права и слободе вероисповести јер то не важи за Србе.

Србија је пак узвратила асиметрично: најавом отварања конзулата Албаније у Бујановцу.

Предизборна кампања претњама и вређањем

Кампања у Србији још није ни почела – избори још нису ни расписани – а већ је као главни аргумент потегнута мачета.

Било би лековито да су сви учесници политичког живота осудили претње смрћу упућене председнику државе. Не зато што сви треба да га подржавају, него зато што сви треба да подрже потезање аргумената уместо мачета у политичким дебатама.

Наравно да се није десило баш то што би било лековито, иако нас све остало води у насиље и хаос.

То може да радује само оне који нам не желе ништа добро. Грдно се вара свако ко мисли да нема таквих да искористе ово што нам се дешава откако смо се успешно разврстали на ћацад и блокадере-усташе. Утолико горе по све који не желе да буду сврстани ни у једно ни у друго.

Као што нису све присталице власти ћацији и ћацад – шта год то уопште значило – тако нису ни сви такозвани блокадери – усташе. Далеко од тога. Али нема сумње да и хрватска обавештајна служба тежи да искористи идеалну ситуацију лова у мутном; и утолико ће јој бити лакше да сакрије пословичну иглу у пласту сена ако су усташама проглашени сви који су против власти.

Тим пре што једна агресија – не само мачетом, него и вербална, од увреда до претњи кривичним прогоном и лустрацијом – само подстиче другу, и тако у круг.

Присутна је у свему томе још једна подвала: ако се бавимо личностима, а она мачета као политички аргумент управо томе служи, не бавимо се политиком. Кад Европски парламент, на пример, у први план истакне питања корупције и томе слично у Србији, а санкције Русији и Косово и Метохију само узгред, то не значи да им је више стало до корупције у Србији него до Русије и Косова. Него би да ми од корупције – и потезања мачета тим поводом – не приметимо шта они заправо хоће од нас; уосталом, сами су лепо признали да нам због Русије не отварају тај фамозни колико и бесмислени Кластер 3.

Није, међутим, примећена иоле смислена расправа на ову тему јер мачете, рачунајући и вербалне, томе и не служе, тако да ћемо збиља морати да имамо знатно више среће него памети да би употреба тих средстава, макар, остала ограничена на дигитални простор друштвених мрежа.

А у изборној ноћи ћемо имати прилике да се уверимо и чему је служило 1,3 милијарди евра колико је из иностранства у протеклих пет година стигло за невладине организације. Које смо увели у државни систем, у склопу тога и изборни, уместо да их прогласимо за стране агенте…