"Осврт" са Врзићем: ЕУ против опозиције, "Олуја" и КиМ, Зеленски у Београду
Уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализира најважније догађаје у земљи и свету. Емисију "ОсвРТ" можете да пратите на телевизији РТ Балкан, петком од 21 час
Шта Америка и Израел имају да добију најездом миграната на Шпанију, како је забрана највеће опозиционе странке постала "европска вредност", која је улога "Олује" у европским интеграцијама, на који начин се спроводи етничко чишћење на Косову и Метохији, и шта доводи Владимира Зеленског у Србију, нека су од питања која у ауторској емисији "ОсвРТ" анализира уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.
Напад на Шпанију
Лепо је приметио Хенри Кисинџер, који је свакако знао и појединости: Можда је опасно бити непријатељ Америке, али је фатално бити њен пријатељ.
У то је сад имала прилике да се увери и НАТО савезница Шпанија, која је још у време Франка отворила своју територију за базе америчке војске, која пак није била гадљива на претходну Франкову сарадњу са Хитлеровом нацистичком војском; можда и зато што су шпански војници у Хитлеровим редовима ишли искључиво на Источни фронт против Руса, а све је дозвољено против Руса, као и против Срба. А сада су и Шпанци имали прилику да искусе шта све то може да подразумева.
Наиме, нема никакве сумње да окупљање и пробој више десетина хиљада (углавном) мушкараца с територије Марока на територију Шпаније није могло да се догоди спонтано.
Подједнако нема сумње и да то није могло да се догоди без знања, одобрења и помоћи власти Марока; снимци с лица места, уосталом, говоре довољно јасно.
А прилично је евидентно – уз то и најважније – да је Мароко у свом нападу на Шпанију мигрантима имао (барем политичку) подршку Америке и Израела.
Чак је и ”Политико” успео да примети да је у недавном извештају Конгреса САД о националној безбедности доведен у питање суверенитет Шпаније над Сеутом и Мелиљом у корист Марока, те да је исто питање на исти начин покренуо и амбасадор Израела у Уједињеним нацијама.
Најзад, зар би се Мароко усудио да нападне територију чланице НАТО-а и Европске уније да није имао довољно снажну подршку?
Тако да питање заправо треба да гласи шта се ради с НАТО чланом 5 (о колективној самоодбрани у случају напада) ако једна НАТО чланица нападне другу, макар и преко посредника?
Док би одговор на питање зашто је нападнута Сеута могао да се налази у питању зашто је озбиљнији напад извршен на Сеуту него на Мелиљу. Погледајте мапу: Сеута се налази на улазу у Средоземно море. Прекопута Гибралтара. Гибралтарски мореуз би заузимањем Сеуте с обе стране био стављен под контролу Англосаксонаца. С Израелом као колатералним корисником Аврамског споразума с Мароком, који подразумева и јачање војних веза две стране.
Можда је ово сад била само проба за нешто још озбиљније што ће тек уследити, но, како год, напад на Сеуту показао је и да европске солидарности нема сваки пут кад треба да је има. Уз завидни степен крволочног лицемерја: Украјини су сви скочили у помоћ оружјем и новцем под изговором да је угрожен њен територијални интегритет. Кад је Шпанији угрожен територијални интегритет, узвратили су идејом да се Шпанији суспендује чланство у зони Шенгена.
Можда то и не би урадили да Мароко није имао наведене моћне заштитнике у виду Америке и Израела, но то је тек узгредан закључак. Важније од тога: на помоћ Европске уније не треба рачунати баш онда кад је потребна.
Шпански шеф дипломатије скренуо је пажњу да Сеута и Мелиља нису само на јужној граници Шпаније, него и Европске уније, и опоменуо да без солидарности нема ни ЕУ.
У том контексту је занимљива опаска бившег шефа дипломатије Европске уније Жозепа Бореља; европска солидарност умрла је у Сеути, напоменуо је.
Педро Санчез, шпански премијер, горко је пак пристао на варијацију да су "солидарност и емпатија опциони" – што ће рећи да Европска унија није сасвим умрла него је живи леш, дакле зомби – а изнео је и податке Фронтекса по којима је у последњих пет година у Европску унију много више миграната ушло преко Италије и Балкана него путем Шпаније.
И ето где ова прича поприма и локални карактер.
Главна италијанска новинска агенција Анса јавила је да њихов министар унутрашњих послова предлаже својим колегама из Европске уније концентрационе центре за мигранте у трећим земљама, по албанском моделу који већ постоји, тако да их буде и у Црној Гори.
Нормално, кад су Албанија и Црна Гора предводнице европских интеграција у региону.
Да се нешто на том пољу већ догађа, показала је и реакција премијера Црне Горе који је навео да "влада није добила званичну иницијативу" за отварање центара за мигранте – што сугерише да је нечег незваничног на ту тему већ било – "а кад та иницијатива буде на столу" – кад, а не ако! – "наш одговор ће бити негативан", устврдио је.
Ту тврдњу да Црногорци нешто неће у процесу евроинтеграција, разуме се, треба схватити само условно.
Србија се у овом контексту за сада не спомиње. Али нека се не изненадимо ако се сете и нас. Па да нам и прихватни центри за непожељне мигранте, по моделу Албаније и Црне Горе, постану захтев европских интеграција…
Европска вредност забране опозиције
Већ је овде било речи како је законским путем – у смислу безакоња – Виктору Орбану изречена казна доживотне забране обављања функције премијера Мађарске; немају шта Мађари да се питају о томе кога ће бирати.
Али нису само Мађари, него ће изгледа њиховим моделом и Немци.
У Немачкој више од 1.000 правника и Удружење за грађанска права траже да Савезни уставни суд забрани Алтернативу за Немачку. Њихов позив на забрану подржава и вицеканцелар и копредседник владајућег СПД-а Ларс Клингбајл. У име наше либералне демократије, каже. И признаје да "непријатеље устава" тако жели да спречи да дођу на власт.
Не смеју Немци да се питају ко ће владати у Немачкој јер је то либерална демократија. Па ће владајућа странка да забрани опозициону странку. Штавише, најпопуларнију странку у земљи: АфД подржава 27,7 одсто Немаца, а Клингбајлов СПД 12,2 одсто. ЦДУ је на 21,6 одсто, што ће рећи да две владајуће партије заједно имају замало већи рејтинг од највеће опозиционе партије. Коју би у то име да забране. Претходно је најнепопуларнији канцелар у историји Немачке Фридрих Мерц направио план да савезне државе у којима АфД победи буду проглашене за издајничке и да им се одузму права која имају остале савезне државе.
АфД је под званичним надзором немачке тајне службе као екстремистичка партија. Екстремисти су они који неће у немачки рат против Русије. Како се онда зову они што у Немачкој хоће у рат против Русије? Поново. Прошли пут су се звали нацисти.
А сада је то Европска унија.
Портал Еурактив из Брисела поврх тога јавља и да ће Надлештво за европске политичке партије и фондације – званични орган Европске уније за контролу и кажњавање политичких партија у Европској унији, где и то постоји – именовати "комисију еминентних особа" да је посаветују око могуће забране Европе суверених нација, паневропске групације партија којој припада и АфД. Због "кршења вредности Европске уније".
Вредности Европске уније јесу рат против Русије, и забрана свих који се томе противе.
Тек да будемо обавештени куда заправо идемо својим путем у Европску унију…
Олуја у европским интеграцијама
Прозападни медији на српском језику, који и иначе здушно подржавају европске интеграције Србије, приметили су у том духу да је "Олуја" била војно-полицијска а не злочиначка акција Хрватске, а да су "злочини у ’Олуји’ одговорност свих" – дакле, и жртава колико и џелата, што је прилично интересантан допринос регионалном помирењу – а да "ни Београд, ни Загреб", тим редом, "као да нису заинтересовани да их испитају и процесуирају". Што је тек интересантно, имајући у виду одбијање Загреба да призна јурисдикцију Београда у истрази (примера ради) злочина на Петровачкој цести. А и иначе Хрватска оспорава право Србије да истражи злочине над Србима који су извршени на територији Хрватске (као и БиХ). При чему их не истражује ни сама.
Осим тога, и ову су годишњицу "Олује" у Хрватској искористили за прославу нестанка Срба из њихове независне државе.
Континуитет односа према Србима у њиховим независним државама указује и на континуитет њихових независних држава.
И онда је Независна држава Хрватска била део уједињене Европе која ратује против Руса на Источном фронту, као што је то и данас.
Па зато и не чуди вест да "од прикључења Европској унији, у Хрватској стагнира ефикасност процесуирања ратних злочина" (над Србима). Кад кажњавање злочина над Србима не спада у европску вредност, онда то значи да у европску вредност спадају злочини над Србима (као и над Русима).
Уосталом, није "Олуја" била само хрватска злочиначка акција него удружени злочиначки подухват: поврх све остале обавештајне и логистичке помоћи коју је Америка пружила Хрватској, "Олуја" је започела нападом америчких авиона на радаре и батерије Војске Републике Српске Крајине код Книна иза поноћи 3. на 4. август 1995.
А то што Хашки трибунал није дефинисао "Олују" као удружени злочиначки подухват само га демаскира као саучесника.
Америка и њени НАТО партнери из Европске уније, кад се већ присећамо њихове улоге у етничким чишћењима Срба, бомбардовали су и Републику Српску, и Србију да би јој отели Косово и Метохију.
Ако су у сваком рату ратовали против нас, каквом тачно третману Србије и преостале српске државе, Републике Српске, смемо да се надамо? Укључујући процес европских интеграција.
У том смислу је поготово поучан пример Црне Горе коју су из сличних побуда наведени саучесници у удруженом злочиначком подухвату против Срба одвојили од Србије.
Па се Црна Гора поново у званичном капацитету нашла 5. коловоза на прослави ”Олује” уместо на комеморативном скупу због "Олује" 4. августа.
Дан потом, 6. августа, могла је да се подсети како је тог дана 1914. ступила у рат против Аустроугарске, након што је краљ Никола поручио регенту Александру да ће "уз помоћ наше вјековне заштитнице, моћне Русије (…) наш српски народ и из овога (…) искушења победнички изаћи и обезбедити своју сјајну будућност… Живјело наше мило Српство!".
У будућности која је уследила уместо сјајне, међутим, Црна Гора је са исте стране фронта као и Аустроугарска. Поред осталог, и на прослави етничког чишћења Срба из Хрватске.
Министарство вањских послова Црне Горе је тим поводом објаснило да је реч о "стандардној дипломатској пракси, нарочито између суседних држава и савезница у оквиру НАТО-а", којим одражава "посвећеност неговању добросуседских односа (…) и регионалне сарадње". Остало је нејасно како се добросуседски односи са Србијом негују прославом етничког чишћења Срба, али Црна Гора је већ признала такозвану независност Косова на коме је извршен исти процес, што ће рећи да збиља јесте реч о стандардној пракси. Утолико горе по Србе, наравно.
Председник Црне Горе истим је поводом образложио и да присуство манифестацијама као што је прослава "Олује" није обавезно – што би требало да значи да нису морали, него су хтели да буду тамо – али се хрватски министар одбране Иван Анушић уочи њиховог пира постарао да разумемо да присуство јесте обавезно: "Хрватска очекује да Црна Гора то уради, и честитам Црној Гори на тој одлуци".
Како (и) Хрватска учествује у одобравању европских интеграција Црне Горе, оно што Хрватска очекује мора да се схвати као обавеза на путу у Европску унију.
Тако да само треба још нешто стрпљења па ће слично очекивање бити исказано и у погледу учешћа Србије на прослави "Олује" уместо на комеморативном скупу, настави ли црногорским путем ка Европској унији. Или има неког да се нада да ће Хрватска пропустити прилику да "Олују" тријумфално оконча српским учешћем у прослави етничког чишћења Срба?
Што ће рећи да је сасвим неевропски – у смислу вредности и тековина – што је из владајуће коалиције Влади Србије затражено да Европској унији упути захтев да Хрватска престане да прославља етничко чишћење читавог народа.
Макар и ако је српски.
Наравно да би такав захтев имао кудикамо већу тежину да је било већине у Скупштини Србије да се на дневни ред стави резолуција о геноциду над Србима у претходној независној држави Хрватској…
Етничко чишћење на Косову и Метохији
Срби, власници порушених викендица на језеру Газиводе, мораће још и да плате трошкове рушења.
Наравно да се на Косову не боре против дивље градње него против Срба. Институционално. (Пара)државни посао.
Наши европски партнери углавном немају ништа против. Немачка и Француска поново су подржале улазак самозваног Косова у Савет Европе који се бави заштитом људских права и јачањем владавине права. На Газиводама видимо како се Приштина препоручила, рачунајући и мотел који је на Газиводама срушен иако је судски поступак још у току.
Некада је био скандал када се Хашим Тачи појавио на Газиводама, а пре тога је тако нешто било незамисливо.
Иако је са комеморације поводом "Олује" поручено да никакве "Олује" више неће бити, председница скупштинског Одбора за КиМ каже да је на Косову и Метохији у току пузеће етничко чишћење, те да су реакције међународне заједнице углавном вербалне. Као да је и Србија у односу на Космет део међународне заједнице…
Осим хапшења (под било каквим изговором) сваког Србина коме желе да ставе лисице на руке, после суђења у одсуству поводом Рачка почело је и суђење у одсуству припадницима наших безбедносних снага због наводног злочина у Ђаковици.
Још није утврђено како су сазнали имена и адресе припадника наших безбедносних снага које су се бориле против терористичке ОВК. Није утврђено ни да ли се врши икаква истрага тим поводом.
Шта би тек било с оптуженима што су бранили Србију кад би Косово, такозвано, ушло у Интерпол?
Косово, такозвано, мора да уђе у Интерпол. И у Савет Европе, и у све остале међународне организације, укључујући Уједињене нације, јер тако пише у охридско-бриселском споразуму и анексу – за које изасланик Европске уније Петер Соренсен каже да су "правно обавезујући за обе стране и саставни су део њиховог европског пута". Иако нису потписани.
Како су, онда, постали правно обавезујући? Можда би се то сазнало да преговарачко Поглавље 35 (о Космету) није проглашено за тајно када је допуњено охридско-бриселским споразумом и анексом.
Зашто је проглашено за тајно? И још важније: може ли "пузеће етничко чишћење" на Косову и Метохији да се издржи до последњег Србина? У име чега?
Зеленски у Србији
Русија је принципијелно осудила "Олују" као етничко чишћење за које кривци ни до данас нису сносили заслужену казну, док се патња српског народа прећуткује и релативизује.
Из неких другачијих принципа, Владимир Зеленски је народу Хрватске честитао на "Олуји" и етничком чишћењу Срба, указујући Хрватима да их Украјинци разумеју боље него ико.
Украјина је била прва чланица Уједињених нација која је признала независну државу Хрватску ’91. А хрватски премијер Андреј Пленковић јавно се захвалио Украјини што је током рата против Срба наоружавала Хрватску упркос ембаргу Уједињених нација. А и украјински добровољци су се уз Хрвате борили против Срба уз које су се раме-уз-раме борили, наравно, Руси.
Русија је – хвала Виталију Чуркину – уложила вето на британску резолуцију о тобожњем геноциду у Сребреници у Савету безбедности. И потом је – заједно са Србијом – у Уједињеним нацијама гласала против немачке резолуције о Сребреници.
Украјина је гласала, са Немцима и Британцима а против Срба, за резолуцију о Сребреници чији је циљ да српски народ жигоше као геноцидан.
Обавештење да Украјина није признала самопроглашено Косово представља само покушај да се оправда долазак Зеленског у Србију. Не само зато то није спречило украјинску војску а спроводи војне вежбе с такозваном војском такозваног Косова, него и зато што ни Русија није признала Косово као независну државу. И, као стална чланица Савета безбедности, може да спречи његов улазак у Уједињене нације, док Украјина то не може све и кад би хтела. При чему историјат њеног понашања у односу на српске националне интересе сугерише да не би хтела.
А да се и не говори о појачаним намерним терористичким ударима на цивиле у Русији у последње време, укључујући ђаке у Старобељску и децу на плажи на Црном мору, као и све отвореније величање нацистичких колаборациониста као што је Андреј Мељник, чијој је државној церемонији прекопавања присуствовао и Зеленски лично.
Сем неких изрода, на тој страни историје Срби никад нису били. Напротив, у то име су убијани у размери 100 за једног, на НДХ и Јасеновац да и не подсећамо.
Агенција АФП цитира једног високог украјинског званичника који каже да је циљ доласка Зеленског да се ”Срби одвоје од Русије”, уз очекивање да ће то бити ”шамар у лице Русима”.
Уз то и Србима, јер би одвајање од Русије било и одвајање од саме Србије и све наше прошлости, по већ описаном моделу Црне Горе.
У духу те жеље да се Србија одвоји од Русије, "Франкфуртер алгемајне цајтунг" нада се и да ће на агенди бити и успостављање производње дронова за Украјину у Србији уз финансијску подршку Уједињених Арапских Емирата. А Кристофер Хил, доскорашњи амбасадор Америке у Србији, баш сад налази за сходно да Немцима открије како је из Србије, преко Чешке и Пољске, наоружавана Украјина.
Овај "Осврт" настаје у петак, у предвечерје доласка Зеленског у Србију, и тек ће се видети шта је све обухваћено његовом агендом, те не можемо да знамо шта је од свега што је изговорено – тачно. Али је сигурно изговорено у декларисаној функцији одвајања Србије од Русије. На Србији је, наравно, да се њиховој агенди не прикључи.
Live
