Велики повратак Италије на источни фронт и Милејеви "дигитални друштвени близанци"

Иако се налазе на супротним странама света, и удаљене су хиљадама километара, политичка судбина Италије и Аргентине је сличнија него што се на први поглед чини.

Најпре, ове две земље уједињене су истом слепом оданошћу према Вашингтону. Док национални лидери из Рима и Буенос Ајреса, у паузама од сликања селфија са лидером Беле куће, парадирају заставама и певају химне, кунући се у обрачун са злим левичарима, народи ове две земље, демонстрирајући кличу "ниједна застава што се вије – наша није".

Након нестабилне политичке прошлости, сада чини се, траже нови пут у будућност. Нови пут до истог циља који им је зацртала банка "Џеј Пи Морган": како суспендовати државу и стати у ред за мобилизацију пред америчком касарном, која је изграђена на њиховој територији и о њиховом трошку.

Интересантно је како су обе земље, резолутно, на име "националног интереса", одбиле да буду део ширих међународних процеса који би их могли спасити таквог усуда: као што је Милеј одбио позив упућен Аргентини да се учлани у БРИКС, тако је Мелонијева повукла Италију из чланства у иницијативи "Појас и пут". Сада обе земље раде по саветима Силицијумске долине, и бизнис плановима Волстрита.

Зато у новој епизоди "Политичко-пропагандног програма" питамо: како је Италија постала један од најагилнијих снабдевача оружјем кијевског режима, зашто су Аргентинци, према оцени Волстрита, највећи проблем Аргентине и шта су "дигитални друштвени близанци" које прави Силицијумска долина.