
Марија Јововић: Мој отац је убио Павелића
Српски родољуб Благоје Јововић учинио је оно што УДБА није хтела или смела, пресудивши усташком поглавнику Анти Павелићу на 16. годишњицу проглашења НДХ, каже његова ћерка Марија Јововић.
Ауторка књиге "Благоје Јововић: Српски херој у вучјој јазбини" је у емисији "Право на реч" на РТ Балкан открила детаље догађаја из 1957. у месту Ломас де Паломар код Буенос Ајреса.

"УДБА је знала од почетка где се налази Павелић, кад је стигао у Аргентину", као што су знали за сваког усташу, каже Јововићева. Југославија јесте званично тражила од Аргентине хапшење неких усташа, али су увек добијали одговор "таквих овде нема".
"Они су имали комплетне информације", али девет година нису радили ништа, додала је.
Њен отац је био борац Југословенске војске у отаџбини, који је после Другог светског рата завршио као емигрант у Аргентини. Када је 1955. пао режим Хуана Перона, у новинама је изашло да је један од његових саветника био баш Павелић. Јововић тада продаје свој део хотела у месту Мар дел Плата и посвећује две наредне године проналажењу Павелића и планирању атентата на њега.
"Мотив је био, како да вам кажем, зато што је био Србин", каже његова ћерка.
Благоје је био свестан да много ризикује, да Павелића штити аргентинска држава, али није дозволио да га то спречи. "Само је мислио, морам да радим оно што морам да радим као Србин и као борац", рекла је.
Уз помоћ саборца из ЈВуО Мила Кривокапића, пратио је Павелића и испланирао где да га нападне.
"Хтели су (да то буде) 10. априла, кад је била 16. годишњица НДХ, да усташе не могу да славе", рекла је Марија Јововић.
На руку им је ишло што је Павелићев телохранитељ одлучио да остане у једном клубу који су држале усташе, па је поглавник остао сам. Благоје је пуцао два пута и отрчао у мрачну ноћ. Упркос неким драматизацијама, каже Јововићева, није ништа рекао том приликом.
"То изгледа као филм али није филм, то је живот", рекла је.
Иако није могао да идентификује нападача, Павелић је свеједно знао чија освета га је стигла. Побегао је преко Чилеа у Шпанију, где је скончао у децембру 1959.
После атентата, Јововић је живео у месту Росарио, где се населило много усташа, међу њима и Динко Шакић, злогласни командант Јасеновца. Деценијама се није знало ко је пуцао у усташког поглавника, док се Јововић није исповедио митрополиту Амфилохију у манастиру Острог, 1998. године. Дошао је на парастос свом брату и осетио потребу да исприча шта се десило и да српски народ зна ко је пуцао, каже његова ћерка.
Благоје Јововић се упокојио 2. јуна 1999. Тренутно је у току процедура да се његови посмртни остаци пребаце из Аргентине у Србију.
"Очекујем да буде велики број људи на сахрани", каже Јововићева, сигурна је да ће то сметати многима у Хрватској, који и данас оспоравају да је Јововић пуцао на Павелића.
"Ми ћемо да видимо да Благоје Јововић постоји и да је велики симбол правде, човек који је бранио своју земљу и српски народ", додала је.
Марија Јововић је написала двотомну књигу о подвигу свог оца и била је стручни консултант на филму "Рука правде", који би требало да буде премијерно приказан следеће године у марту.



