Дарко Танасковић у "Релативизацији": Зашто Американци тешко разумеју Иран?

Преурањено је да говоримо о томе ко је рат изгубио, а ко добио, јер не знамо колико ће рат да траје. Знамо да се није догодило оно што се очекивало – да ће унутар Ирана да кулминира незадовољство и да ће нека "пета колона" одиграти улогу. Тако се може закључити да је Америка већ изгубила рат самим тим што га није добила у кратком временском периоду, за које су очекивали да ће га добити.

Овако тренутна дешавања у Ирану и потенцијални ратни исход оцењује српски исламолог, универзитетски професор и академик Дарко Танасковић. Он у емисији "Релативизација са Љиљаном Смајловић" на РТ Балкан говори о томе колико је Иран тежак противник за Американце, о трвењу реал-политике и принципијелности, о шиитском Ирану и схватању иранског народа, својим личним искуствима у односу са иранским званичницима током дипломатске каријере, као и односу Ирана са Србијом, од помагања муслимана током ратова у БиХ до непризнавања независности тзв. Косова и подршке званичном Београду у Унеску.

Коментаришући анализе да је Иран добио рат против Америке самим тим што га није изгубио, Танасковић истиче да Иранци морају да држе високо свој морал и морају да кажу да је Америка већ изгубила рат.

"Ипак, не бих сада брзао са неким закључцима. Много бих више волео да је тај рат престао. Али, када не добијеш у првој рунди овакав рат, онда се иде даље и прети ескалација јер свако спасава образ. Мислим да ни Трамп не зна шта ће бити прекосутра, који је ушао у рат најављујући да ће читава једна цивилизација нестати уколико се Иранци покоре. То све руши његов реноме. Сматрам да је овај рат велико искушење, које им није требало", наводи Танасковић.

На констатацију да је Трамп као један од изговора за рат користио то што "хоће да помогне иранском народу", Танасковић објашњава да се показало погрешно очекивање да ратне страхоте и додатне патње народа узрокују масовну побуну против режима у Техерану.

Јусуфспахић о догађајима у Ирану: Коме је потребан грађански рат

"Иранци су стара и поносна нација, држе да су нека авангарда. Очигледно да је режиму у Ирану добро дошло то што су успели да пруже овакав отпор. На тај начин су се бар за извесно време, обезбедили од неких непријатних изненађења унутар земље. Иако тајне службе деценијама раде на томе да се обори режим, у овом моменту то није реално, и то је део овог пораза. Замислите да убијете у једној земљи читав један ешалон иранског вођства и поглавара Хамнеија, да се ништа не догоди, да само дође неко други на његово место. То се није одразило ни на оперативном плану и то је унутрашња иранска снага која се не може лако оборити", процењује Танасковић.

На питање шта је то што Иран чини толико посебним и тешким противником за Американце, Танасковић истиче да "их је тешко разумети, победити, али да је тешко и бити им пријатељ".

Сунитски и шиитски ислам и њихове разлике

О поређењу "сафавидског опадања", са садашњим стањем у Америци, саговорник "Релативизације" истиче да не зна колико је одрживо и наводи да оклева да прича о "нестанку америчке моћи и мултиполарном свету". Он истиче да се мора разумети разлика између шиитског и сунитског ислама за разумевање њихове супротстављености.

"Сматра се да се у односу на већински сунитски ислам, ствари могле посматрати као православље и католицизам у односу на протестантизам. У неким стварима шиитски и сунитски ислам су готово две различите религије. Ако се изузме Куран, све је прилично различито и супротстављено", указује Танасковић.

У Ријаду након седам година поново отворена амбасада Ирана

Разлика је како објашњава, наступила после смрти четвртог правоверног халифе Алија, кога су прихватили сви муслимани.

"Сматрало се да њега може на кормилу ислама наследити неко из Мухадемове породице, један од двојице Алијевих синова – Хасан или Хусеин. Друга струја се залагала за изборни халифат. Дошло је до тога да се тај сукоб претворио у политички обрачун, победиле су присталице тезе о наследном халифату. У првој династији, један од двојице Алијевих синова, Хасан, је прихватио, да би се избегао грађански рат, да се повуче. Прихватио је да Муавија као сунит, као халифа влада. После Муавије, његов син Језид требало је да настави на тај начин, али други Алијин син Хусеин није прихватио узурпацију. Кренуо је војском да се обрачуна. Хусеин је ту са својом породицом страдао, и од тог тренутка, шиити сматрају да су сунити узурпатори у исламу и да је мучеништво Хусеиново оно што треба да надахњује сваког правог муслимана. Шиити и сунити се не могу никад помирити", објашњава Танасковић.

Осврћући се на личне контакте са иранским званичницима током своје дипломатске каријере, Танасковић се присетио сусрета са бившим иранским председником Мухамедом Хатамијем у Ватикану, док је Танасковић био амбасадор при Светој столици.

"У Ватикану је Хатами дошао да учествује на филозофском скупу о феноменологији. То вам говори о томе колико је иранска култура поливалентна и за шта су способни. Током разговора са Хатамијем, рекао ми је како је имао врло несрећну судбину, јер је на Западу доживљен као свеж ветар на иранској политичкој сцени који би могао да обезбеди ублажавање сукоба са САД. Рекао ми је да је отпутовао у Америку и био забезекнут тиме шта су Американци од њега очекивали - да им да на тацни да све оно што они замишљају да је политика Ирана. Рекао им да је то неприхватљиво. Вратио се у Иран, али је и тамо лоше прошао због саме чињенице да је отишао у Америку, што је изазвало сумњичавост", присећа се тог разговора Танасковић.

Иран није признао независност тзв. Косова

Подсећа да Иран није признао независност тзв. Косова.

"Хатами ми је рекао, ви сте ту у праву што се тиче КиМ. Али, гледајте да се некако договорите са Американцима, па да се ту извучете на неки начин. Каже ми, ту вам не помаже ни то што сте у праву, то сам ја схватио", наводи Танасковић.

Присећа се како га је тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић једном приликом, као свог специјалног изасланика, замолио да оде у Иран.

"То је било време када се постављало несрећно питање Међународном суду правде о декларацији о независности тзв. Косова (у одлуци се наводи да једнострана декларација о независност тзв. Косова није прекршила међународно право) Иранци су ми објашњавали да су имали унутрашњи притисак, рекли су нам да им је тешко да оправдају то што не признају независност тзв. Косова, а наш министар који путује свуда по свету, неће техничко слетање да изврши у Ирану. Ја сам то пренео, али ми смо имали ту селективност. У том разговору, сам ја питао, да ли би било чудно да ви као Иран признате нешто што је амерички пројекат у региону. Они су ми онда одговорили: у праву сте, за вас је и КиМ исто што је за нас Израел на Блиском истоку," истиче Танасковић.

Иран стао уз Кубу: Санкције су кршење људских права

На констатацију да не само да Србија није осудила агресију на Иран, него је осудила чињеницу да је Иран узвратио ватру и бомбардовао америчке базе из којих делују против Ирана, Танасковић сматра да незадовољство код Иранаца сигурно постоји.

"Треба поменути да се Иран није љутио, ни ноту није упутио или некакав званични протест. Постоји нека врста прећутног разумевања када је реал политика у питању да се доносе одлуке које на неком принципијелном плану, могу бити проблематичне. Поред интереса и силе, у међународним односима постоје те константе – двоструки стандарди, лицемерје и цинизам. Живети у таквом свету, а бити до краја принципијелан је тешко", оцењује Танасковић.

Подсећа да Србија има добре односе са Ираном, изузев периода током рата у БиХ када је Иран деловао непријатељски.

"Иран је стално испољавао занимање да остваримо добре односе. Иранци су били спремни у време наших санкција, да сарађују са нама врло здраво, да остваре инвестициона улагања. Ми смо били прилично срамежљиви. Када смо се борили против пријема Унеска 2015. а знамо да Иран није признао тзв. Косово... Није само случај са Ираном. Код нас је проширено разумевање да морамо поклањати пажњу свим партнерима, не смемо да дозволимо сувише селективно. Многи који су гласали против пријема тзв. Косова у Унеско, имали су примедбу да их сетимо само када нам је потребно, а да у међувремену, ширимо руке ка онима који гурају тзв. Косово у Унеско", истиче Танасковић.

О импровизацији у дипломатским контактима

Говорећи о важности непосредности и неких личних контаката и импровизације у високој дипломатији, Танасковић препричава и сусрет са једним азербејџанским министром.

"Био сам први амбасадор Југославије у Азербејџану. Када сам отишао да предам акредитиве, приметио сам да ме њихов министар гледа у ципеле. Било ми је нелагодно, а онда ме упитао: Лепе су вам ципеле, је л то Коштана? Кажем, да, а он мени узврати: Је л' видиш, каже свом колеги, Коштана, то су најбоље ципеле на свету. У другој ситуацији, похвалио сам како је намештен кабинет, а мени кажу, 'то је Шипад'. Ми смо заборавили 'Шипад' и 'Коштану',  а они нису", присетио се Танасковић анегдоте из дипломатске каријере.