СПИЕФ као прозор у нови мултиполарни свет: Да ли се Запад враћа

Међународни економски форум у Санкт Петербургу (СПИЕФ) је током готово три деценије постојања био сведок свих кључних глобалних промена – и мењао се заједно са светом. Основан је са циљем лакшег привлачења страних инвестиција у Русију, док је почетком 21. века, када су западни бизнисмени почели да слећу у Санкт Петербург својим приватним авионима у нади да ће осигурати уносне пословне уговоре постао познат као "руски Давос". Последњих година, СПИЕФ има другачију форму, али је остао један од најважнијих економских форума Русије и сада је кључна платформа за дискусију о променама које се дешавају у глобалној економији.

УЖИВО Међународни економски форум у Санкт Петербургу: Индија би да купи 200 руских авиона

Овогодишњи догађај ће, као и обично, привући бројне учеснике из виших слојева руске пословне и политичке елите, као и стране пословне и владине представнике из целог света. Санкт Петербург, који је Александар Пушкин назвао "прозором у Европу", постаје прозор у нови мултиполарни свет.

Традиција дуга три деценије 

СПИЕФ је основан 1997. године, када се Русија борила са хаотичном и тешком транзицијом ка тржишној економији. У почетку, главни циљ СПИЕФ-а био је привлачење страних инвестиција и пројектовање слике спремности за пословање у постсовјетском свету. Нешто више од годину дана након одржавања првог СПИЕФ-а, Русија је банкротирала и запала у тешку економску кризу.

Међутим, форум је опстао, и како је руска економија расла током 2000-их, западне банке, енергетске компаније и консултантске куће почеле су масовно да се појављују на СПИЕФ-у. Догађај је постао једна од кључних датума на глобалном пословном календару.

СПИЕФ и Светски економски форум су чак потписали споразум о сарадњи 2007. године, што је симболизовало жељу Русије у то време да буде виђена као потпуно интегрисана у еру глобализације. Отприлике у то време је и понео епитет "руског Давоса".

Тренутна улога Русије у развоју мултиполарности навела је многе да претпоставе да је СПИЕФ одувек био усредсређен на Евроазију, БРИКС и глобални Југ, али то није тачно. Неко ко је корачао кроз сале форума негде између 2010. и 2013. године, на пример, сусрео би се са великим банкама са Волстрита и великим европским енергетским компанијама – а могуће и са европским шефовима држава. Међу учесницима у протеклим годинама били су немачка канцеларка Ангела Меркел, некадашњи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, бивша шефица ММФ-а Кристин Лагард, Лојд Бланкфајн из Голдман Сакса и Рекс Тилерсон из Ексона. То је било време када је Русија покушавала да се позиционира као централни играч унутар постојећег глобалног економског поретка.

Традиционално је постојао снажан енергетски аспект СПИЕФ-а. Највиши западни руководиоци нафтне и гасне индустрије били су редовни посетиоци Санкт Петербурга у јуну, а банкари и бизнисмени су се дружили на маргинама догађаја.

Крајем 2000-их и током 2010-их, СПИЕФ је постао место за објављивање важних споразума из области енергетике и инфраструктуре у које су укључене Русија, европске државе, Кина и друге. Чак и када су се споразуми преговарали негде другде, често су откривани на СПИЕФ-у јер је тај догађај пружао максималну видљивост и престиж.

Током година, председнички говор је постао једна од карактеристика форума. Аналитичари рутински пажљиво испитују ове говоре тражећи политичке сигнале.

Украјински сукоб 2022. године је променио форму овог пословног догађаја, али он није престао да постоји, већ је, како многи тврде, добио нову и важнију мисију док се свет удаљава од западне хегемоније. Док неки у смањеном западном присуству на СПИЕФ-у виде изолацију Русије, други назиру будући мултиполарни свет.

Западни медији су имали тенденцију да етикетирају СПИЕФ после 2022. године као застарео и изолован, а један бивши учесник је за "Гардијан" рекао да је позив на њега "потпуно токсичан". Недостатак западних политичара и представника бизниса се види као пад престижа. Често се у овим извештајима не помиње пад популарности и поверења у сам Запад исте западне елите која сада избегава форум.

Прошлогодишњи догађај је, у међувремену, окупио 24.200 учесника и представника медија из 144 земље, а потписано је више од хиљаду споразума. Највеће делегације су дошле из Индонезије и Кине.

Повратак Запада?

Након што је почео сукоб у Украјини 2022. године, представници Запада на највишем нивоу су углавном престали да долазе, иако не сви. Међутим, сада се чини да почињу да дувају другачији ветрови.

Папрено скупа одлука: Колико је западне компаније коштао одлазак из Русије

На прошлогодишњем догађају, број пословних представника из САД повећао се за скоро трећину. Ове године, формални пословни дијалог између Немачке и Русије се наставља након паузе од 2022. Немачка је некада била међу најважнијим трговинским партнерима Русије, док је немачка индустрија у великој мери зависила од јефтиног руског гаса да би остала конкурентна. Поновно успостављање дијалога на нивоу форума упркос континуираном непријатељском ставу немачке владе према Русији сматра се значајним.

"Долазак представника Сједињених Америчких Држава на Међународни економски форум у Санкт Петербургу показује да Запад осећа да је сам себе сатерао у ћорсокак", изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, преносе РИА Новости.

Она је поручила да су све руске међународне манифестације отворене за све људе који не прихватају русофобију и који су усмерени ка сарадњи.

Раније је помоћник председника Русије Јуриј Ушаков истакао да ће званична америчка делегација први пут после много година учествовати на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу.

Делегацију ће предводити Родни Кук, шеф Комисије администрације САД за лепе уметности. Он треба да говори на тематској седници на тему "Русија и САД – дијалог култура".

У међувремену бројне западне компаније почињу да показују интересовање за повратак на руско тржиште. Неколико западних нафтних компанија састало се са представницима руске индустрије током енергетске конференције у Абу Дабију прошлог новембра, према писању часописа "Економист". Неколико америчких фирми које су напустиле Русију, укључујући "Епл" и "Мекдоналдс", недавно су регистровале нове руске заштитне знакове.

У интервјуу за руски Први канал крајем прошле године, Владимир Путин је рекао: "Имамо писма од америчких компанија, у којима нас моле да их не заборавимо. То су наши бивши партнери који су напустили Русију не својом вољом".