Лавров: Запад је превише заступљен у Савету безбедности УН

Савет безбедности УН требало би проширити представницима Азије, Африке и Латинске Америке, док Москва неће подржати увођење нових места за западне земље, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији за новинаре у Њујорку након говора на Генералној скупштини УН.

"Запад је ионако превише заступљен у Савету безбедности УН", рекао је Лавров, додајући да Русија жели да УН заиста постану центар за усаглашавање интереса свих држава, како је предвиђено Повељом организације.

Немачки шеф дипломатије затражио састанак са Лавровом: "Демократија прелепе баште" (ВИДЕО)

"Желимо да УН заиста постану центар за хармонизацију интереса свих држава, како то захтева њихова Повеља. Секретаријат УН би свакако могао дати конструктиван допринос овде, али тренутни тим, који предводи Антонио Гутереш, није у стању да спроведе основне захтеве овог документа, који је темељ целе организације. Они промовишу пристрасне приступе и двоструке стандарде – у суштини служећи интересима западних земаља", рекао је Лавров.

Надамо се да ће нови генерални секретар УН да се бави интересима целог човечанства, не само златне милијарде, поручио је. 

Ако погледате руководство Секретаријата УН, додао је, седам-осам водећих функција заузимају грађани или поданици земаља НАТО.

"Када генерални секретар и његови сарадници говоре о ситуацији на Гренланду и претензија САД они кажу да ће се то решавати у односу на резолуције скупштине УН и права Гренланђана на самоопредељење. Питао сам господина Гутереша, када смо се састали, зашто по питању Украјине не помињете могућност о праву на самоопредељење, а он је рекао да су дуго размишљали о томе, али да су то различите ствари. Поставио сам питање како су различите, а он је рекао да је Гренланд једно, а да је Украјина питање општих интереса", поручио је Лавров. 

Сада када су Американци, Данци и Гренланђани потписали споразум о присуству Америке на острву и у том споразуму је дефинисано да присуство САД остаје заувек чак и ако  Гренланђани организују референдум о остварењу права на самоопредељење.

"Наравно ми видимо како сви ћуте о прекршајима кијевског режима као и на ситуацију када је фабрикован инцидент у Бучи када су се тамо појавили новинари, тачније сниматељска екипа Би-Би-Сија који су снимали уживо десетине тела која су лежала на улици у приградском насељу у Кијеву. Поставио сам питање зашто се нико од новинара није заинтересовао за имена људи чија је тела Би-Би- Си приказао. Ја се надам да ће моје питање они чути и одговорити, а Гутереш само одмахује рукама. То је наводно нека тајна тема. Тамо су поставили спомен обележје о наводном ратном злочину иако нису наведена имена 'страдалих'. Надамо се ће нови генерални секретар представљати интересе свих а не само златне милијарде и да ће се водити критеријумима непристрасности и да ће спроводити оно што би требало да ради представник УН", поручио је Лавров.  

Колико пута је Запад изневерио договорено

Лавров је истакао и потребу за, како је рекао, бескомпромисном борбом против неонацизма, пре свега у Украјини, али и у другим европским земљама.

"Метастазе те човекомрзилачке идеологије сада су видљиве и у другим земљама нашег континента, пре свега међу чланицама Европске уније и НАТО, у балтичким земљама, али и у Немачкој. То посебно забрињава", рекао је Лавров.

На питање о наставку трилатералних мировни преговора Лавров је нагласио да се поверење стиче испуњавањем захтева Русије и онога што је договорено. Подсетио је на преврат 2014. године у Украјини када је Запад свргнуо Виктора Јануковича с места председника Украјине и прекршили све до тада договорено. 

Лавров у Савету безбедности УН: Европа на сваком кораку хушкала Украјину на рат

"После су рекли да је све то демократија и захтевали су од нас да признамо нову украјинску власт која је дошла на власт кроз крвави преврат. То заиста не доприноси поверењу, када смо нешто потписали јуче, а сутра смо прекршили", подсетио је Лавров и додао је да су годину дана касније Крим и Донбас устали против нелегалне власти у Украјини.

Нагласио је и да су Мински споразуми потврђени од Савета Уједињених нација, али да је 2019. године је у Француској потписан још један документ у којем је наглашено да је неопходно испуњавати Минске споразуме и омогућити Донбасу посебан статус који ће бити дефинисан у украјинском уставу. 

"То је био трећи пут када су могли да испуне договорено, а четврти пут је био када смо почели СВО 2022. и одмах након тога је Украјина тражила преговоре који су почели. У Истанбулу су предложили принципе које смо потписали и ми смо им поверовали, али се испоставило да они нису радили на остварењу договореног већ на кршењу договора. Послушали су Бориса Џонсона да Украјина настави да ратује. И на Аљасци смо веровали нашим америчким колегама. Прихватили смо принципе који су они формулисали као основу за даљи рад. Али, и ту су се појавили представници Европе који су отишли у Белу кућу и наговарали председника Трампа да напусти сопствену иницијативу", подсетио је Лавров.