Свет
Трећи светски рат против мултиполарности: Зашто је "нова Јалта" данас немогућа
"Нова Јалта" је данас немогућа, јер свет више није униполаран ни биполаран а ни триполаран; свет постаје мултиполаран, или то већ јесте
Ниједна ствар на свету није статична и ништа не стоји у месту. Све оно што сте о школи учили о капитализму можете заборавити: капитализам више није онај капитализам од пре 10, 20 или 30 година. Социјализам више није ни налик на социјализам од јуче, о чему сведочи брзи и за многе неочекивани успон Кине.
О томе је писао велики немачки песник и писац Бертолд Брехт у својој књизи "Ме-ти – Књига промена": "И видех да ништа није потпуно мртво, чак ни оно што је умрло. И мртво камење дише. Мења се и подстиче промене. Чак се и Месец, проглашен мртвим, креће. И баца светло, макар и страно, на земљу и одређује путању телима која падају и покреће море на плиму и осеку."
И, исто тако, постоје силе које схватају неопходност промена и оне које му се одупиру. А то је оно што изазива крваве конфликте у свету. Тако, на једној страни данас имамо Америку, која се свим силама одупире променама, на другој узаврелу Евроазију, Африку, Латинску Америку...
Тешко је рећи како ће се то завршити. Према бразилском геополитичару Пепе Ескобару, готово сигуран исход је нови светски рат – трећи светски рат. Хоће ли састанак Владимира Путин, Доналда Трампа и Си Ђинпинга у Шенжену моћи да га спречи?
Не полажите превелике наде у то, пише Ескобар.
Груба и обмањујућа грешка Запада
Предвиђање потпуне прерасподеле међународног поретка у овој фази захтева више маште него интелигенције, пише за "Газету" политички аналитичар Виталиј Рјумшин. Другим речима: све је крајње неизвесно. Поређење које се данас обично прави јесте поређење са Јалтом из 1945. године, која је поделила свет на "капиталистички Запад" и "социјалистички Исток". Према овом виђењу, Путин би добио Украјину, Си Тајван, и а Трамп би добио нешто заузврат. Рецимо, "западну хемисферу"...
У таквој шеми, међутим, недостају огромни делови света. Где је ту Индија, земља са највећом стопом привредног раста, која се није обазирала на претње америчким санкцијама? Где је Африка, која се и сама дели на више полова? Где је Латинска Америка, коју нико није ни питао за мишљење?
Идеја да би три лидера могла једноставно да испишу правила новог светског поретка је смешна, јер чак ни ове моћне државе не могу да диктирају услове осталима. Индија, Бразил и утицајне земље широм Африке и Блиског истока морале би да буду део сваког трајног међународног споразума, примећује Рјумшин.
Уосталом, не постоји једна људска цивилизација – као што је у чувеном Харвардском говору из 1978. тврдио руски писац Александар Сожењицин – већ их постоји много. Свака истинска цивилизација се разликује. На пример, Кина није исто што и САД. Свака има своје идеје и своје темељне вредности. И свака нуди сопствени одговор на питање шта је то човек.
О томе говори и есеј "Кина није САД" економског и политичког географа и професора глобалних студија Фабија Масима Парентија. Кина има сопствене визије међународне сарадње, које су неспојиве са америчким.
Шта је идеја мултиполарног света
О томе је већ, у више наврата, говорио и руски председник Путин.
У геополитичкој анализи, наставља Роси, не постоји озбиљнија грешка од универзализације интерпретативних категорија: "Западни истраживачи проширују своје културне референце на друге цивилизације и тиме чине грешку која је подједнако груба и обмањујућа..."
Кинеско-руски предлог мултиполарности је данас прихватљив за читав Глобални југ управо зато што жели да оконча предаторску, насилну еру пљачке енергетских, минералних и прехрамбених ресурса, и да започне нову епоху, која свима гарантује пут ка духовном и материјалном расту, пише Роси.
"Нова Јалта" је данас немогућа, јер свет више није униполаран ни биполаран а ни триполаран; свет постаје мултиполаран, или то већ јесте. И Русија и Кина одбацују улогу новог "хегемона". Реч је, уосталом, о наслеђеном обрасцу мишљења, пуком рефлексу колонијалног доба. Америка, или Колективни запад, инсистирају на томе. Нова америчка администрација, као и Западна Европа, желе хегемонију, али остали је не желе.
Кина, осталом, има сопствене визије међународне сарадње, неспојивим са америчким. Жене и мушкарци Африке, Азије и Латинске Америке данас желе нови мултиполарни поредак, који тежи миру и сарадњи "за све који живе под небом", уместо хегемонији, где се решења диктирају из једног центра.
"Наша земља хрли у пропаст!"
САД нису демократија и није уопште важно ко је председник, пише на свом блогу руски аналитичар Дмитриј Орлов, а то није ствар процене или мишљења; то данас доказују и пуке статистичке анализе.
Гласање у Америци не утиче на јавну политику, већ ставови "пословних лобија". У тим пословним лобијима доминирају олигархијски кланови. Они су "народ" из фразе "Ми, народ" (We, the people) из преамбуле Устава САД, састављеног још у септембру 1787. године. Уместо тога, додаје Орлов, требало је да напишу: "Ми, власници робова и гусари."
Странка председника Трампа је изгубила на изборима на средини мандата. Али, страначка припадност председника, додаје овај аутор, уопште не утиче на јавну политику, јер они воде своје ратове искључиво ради новца, и мазе геноцидне диктаторе, док истовремено убијају или киднапују демократски изабране лидере.
Жалбе на било шта не мењају апсолутно ништа, констатује он. Погрешна је и претпоставка да је Републиканска странка – Трампова странка, пише Орлов; она му заправо само служи као згодна платформа.
Трамп је некада је био демократа и близак пријатељ Била и Хилари Клинтон, додаје овај аутор, а затим је променио страну. Штавише, да је Трамп домишљат, променио би и странку и изјаснио се као демократа: "Знате, ја сам победник, а републиканци су гомила губитника – а ја мрзим губитнике, и зато мењам странку!", могао је да изговори са говорнице.
Републиканци су, заправо, изгубили оног тренутка када су изабрали Трампа за свог председничког кандидата. "Наша земља хрли у пропаст!" – помислили су. "Хајде да за свог вођу изаберемо остарелог преваранта из света некретнина, организатора избора лепоте и водитеља ријалити програма! То ће сигурно решити ствари!".
Читава Америка је данас "хрома патка"
Али, како каже Орлов, био би то лош избор избор ако им је циљ био да спасу земљу, али сасвим добар ако су желели да остану богати – што је, по свему судећи, много вероватнији сценарио.
Америка, у ствари, само формално имитира демократију. Трамп је данас проглашен за "хрому патку", али то вреди и за Америку у целини, која се претворила у управо такву "хрому патку". Патке које не могу да лете остају приковане за тло и постају лак плен за транснационалне корпорације.
Без обзира на то за кога Американци гласају, њихов новац ће се трошити за отплату камата на дугове, и на плату камата за камате, на богаћење мултинационалних корпорација и богаћење глобалне олигархије. То ће се десити без обзира на то како гласају, па чак и ако уопште не гласају – јер САД нису демократија и сасвим је небитно ко је председник, пише Орлов.
Рат који бесни још од 2001. године
Американцима данас – изузев неколицине – промиче чињеница да су догађаји које они називају изолованим ратовима – ратови у Ирану, Авганистану, Ираку или Либији, као и геноцид у Гази или сукоб у Украјини – један јединствен трећи светски рат, каже писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива на свом блогу "Индо-ко".
То је рат против читавог света, кога они арогантно називају "остатком света". Овај "остатак света" је његова претежна већина, која не жели повратак на старо, колонијално доба, већ захтева право на развој за све.
Овај рат, додаје Самарџива, бесни још од 2001. године, јер како другачије назвати ратове који се воде широм целог света, а који укључује геноцид, инвазије и истребљење људи у концентрационом логору – које се, узгред, преноси уживо?
Демократе гаје посебну нетрпељивост према Русији; републиканци, с друге стране, воле да убијају муслимане, и свој бес усмеравају тамо. Ипак, једни настављају ратове оних других – разлика је само у нијансама, каже Самарџива.
Ето у чему је ствар. У рату Запада против "остатка света", против истински мултиполарног света, који се води свим средствима и на сваки могући начин. Ако сте на врху, по природи ствари, желите да тамо и останете. Ако се томе противи сама реалност – тим горе по стварност. И ето зашто је данас "нова Јалта" немогућа. Избор је једноставан: мир или нови светски рат.
Русија не гаји илузије о поступцима САД, изјавио је недавно руски министар спољних послова Сергеј Лавров на пленарној седници Међународног форума за колективну безбедност у Москви.
Али, за разлику од арогантне администрације Џозефа Бајдена, америчка страна под Доналдом Трампом је барем спремна за дијалог, додао је. Да ли је ова спремност на дијалог довољна – видећемо ускоро. Алтернатива дијалогу је нови светски рат.
Live
