Реформе немачких шпијунских служби: Нужна одбрана или повратак Гестапоа и Штази

Немачки парламент усвојио је свеобухватни закон којим се обавештајним агенцијама земље дају овлашћења без преседана за спровођење саботаже, тајне упаде у домове и проширивање тајног надзора. Контроверзни закон је изазвао поређења са Гестапом и Штазијем, озлоглашеним тајним полицијским организацијама нацистичке и комунистичке Немачке.

Закон, који је подржала владајућа коалиција канцелара Фридриха Мерца, усвојен је у петак са 300 гласова за, 190 против и 71 уздржаних. Само су владајући блок ЦДУ-ЦСУ и Социјалдемократе подржале реформу. Алтернатива за Немачку (АфД) и Левица су јој се успротивиле, док су Зелени били уздржани.

Министар унутрашњих послова Александер Добринт поздравио је закон као "реформу века", прогласивши "ново доба" за немачке обавештајне агенције, које су стављене, како је рекао, "у равноправан положај са нашим европским партнерима". Нове мере су биле потребне, каже, због наводних претњи од шпијунаже, саботаже, сајбер напада и других непријатељских активности усмерених на дестабилизацију Немачке.

Нина Варкен, шеф Мерцовог кабинета, каже да се Немачка свакодневно суочава са претњама страних сила које "прикривају саботажу као несрећу, шпијунажу као пословне односе, а пропаганду као мишљење".

Од надзора до саботаже

Закон суштински мења улогу две главне немачке обавештајне агенције: Спољне обавештајне службе (БНД) и Савезнe канцеларије за заштиту устава (БфВ). Задатак обе службе је раније био прикупљање и анализа обавештајних података, док ће сада имати овлашћења да активно интервенишу против претњи које уоче.

Опасна промена у обавештајним службама: Западна Европа даје својим шпијунима "зубе"

БНД ће бити овлашћен да упада у рачунарске мреже у иностранству, онеспособи сервере које користе осумњичени хакери и обрише податке. Нова овлашћења могла би да обухвате и саботажу страних хемијских лабораторија и постројења за производњу дронова, или ометање ланаца снабдевања уношењем неисправних компоненти у пошиљке повезане са потенцијалним претњама.

БфВ добија широка овлашћења за надзор и интервенцију, укључујући тајни приступ паметним телефонима и рачунарима, пресретање шифрованих комуникација и испитивање сачуваних података. Оперативци БфВ-а би такође могли тајно да уђу у приватне домове како би инсталирали софтвер за надзор и неутралисали сумњиво оружје.

Служба сада има право да тражи информације од пружалаца услуга платног промета, онлајн платформи и произвођача возила, док ће примењивати препознавање лица уз помоћ вештачке интелигенције и биометријске претраге како би идентификовала потенцијалне осумњичене.

Надзор над проширеним овлашћењима биће консолидован у оквиру Независног надзорног савета, тела од 12 чланова основаног 2021. године, а које именује Парламентарни надзорни одбор Бундестага. Савет се раније углавном бавио питањима легалности надзора БНД-а, а сада добија овлашћења да одобрава интервентне операције обе службе, укључујући проактивну саботажу у иностранству.

Повратак тајне полиције?

Реформа је изазвала жестоке критике опозиционих посланика, који упозоравају да ово угрожава уставне гаранције и укида заштитне механизме успостављене након пада нацистичке Немачке.

Посланик АфД-а Кристијан Вирт осудио је реформу као "напад на владавину права са истински тоталитарним карактеристикама".

Немачка обавештајна служба тражи већа овлашћења: Не могу да се боре против "хибридног рата"

Критиковао је одредбе које дозвољавају БфВ-у да искључи регионалне обавештајне канцеларије из мрежа за размену информација, упозоравајући да би се оне могле користити против политички "непожељних" власти савезних држава.

Његов колега Готфрид Курио је септембру оптужио Мерцову владу да се припрема за систематско кршење основних грађанских права, позивајући се на историју Гестапо и Штази.

"Манипулације, саботаже, обмане – овим субверзивним мерама, [БфВ] се трансформише у Штази 2.0", упозорио је Курио.

Нова овлашћења није критиковала само АфД. Посланик Зелених Константин фон Ноц подржао је јачање БНД-а, али је оптужио владу за мањак "било какве бриге за грађанска права" приликом реформи БфВ. Упозорио је да би закон могао да се суочи са "озбиљним проблемима" пред Уставним судом.

Клара Бенгер из Левице отишла је даље, оптужујући Добринта да поткопава демократију кроз масовни надзор заснован на вештачкој интелигенцији широм земље и поставља темеље за "нову немачку тајну полицију".

Добринт је одбацио оптужбе да реформа угрожава демократију као "сумануте".

У сржи контроверзе је дугогодишњи принцип раздвајања власти, осмишљен да спречи немачке обавештајне агенције да стекну полицијска овлашћења.

Заштитна мера потиче из "Полицијског писма" савезничких сила из 1949. године, које је имало за циљ да спречи поновну појаву организације сличне Гестапу. Разлика између прикупљања обавештајних података и спровођења закона касније је укључена у закон који регулише немачке службе безбедности. Критичари тврде да дозвола обавештајним оперативцима да тајно улазе у домове, ометају имовину и врше саботаже руши ту историјску баријеру.

Руска "претња"

Реформа обавештајних служби долази у тренутку када се Мерцова влада позива на наводну "руску претњу" како би оправдала повећање потрошње за војску и убрзано проширење безбедносних капацитета.

Немачка се враћа у време Гестапоа, СС и Штазија: Обавештајне службе добијају одрешене руке

Немачки званичници све чешће упозоравају на могући војни сукоб са Русијом, оптужујући је за спровођење шпијунаже, саботаже и других непријатељских операција широм Европе.

Прошлог месеца, шеф БНД-а Мартин Јегер упозорио је да би Немачка могла да се "уплете у насилни сукоб са Русијом", оптужујући Москву да води "рат у сенци". Министар одбране Борис Писторијус и највиши војни официр генерал Кристијан Фројдинг такође тврде да би Русија "могла да нападне НАТО пре краја деценије".

Москва је одбацила оптужбе да намерава да нападне чланице НАТО-а као "бесмислице" и "политичку шизофренију". 

Контроверза има и унутрашњополитичку димензију. АфД, која позива на строжу контролу имиграције и противи се немачкој војној помоћи Украјини и санкцијама Русији, постала је главна мета политичке контроле Берлина. Мерц је, без доказа, описао АфД као странку коју подржава Русија, док његови коалициони партнери Социјалдемократе позивају на забрану те опозиционе странке.