УЖИВО Путин на "Валдају": Све је почело НАТО бомбардовањем Београда без одобрења СБ УН

Све што се дешава данас почело је нападом НАТО на Југославију, изјавио је Путин.

"Распадом СССР-а, нестало је вишедеценијске равнотеже. НАТО је покренуо су војну акцију без одобрења Савета безбедности УН. Бомбардовали су земљу у срцу Европе, бомбардовали Београд", рекао је Путин.

"Од тога је све почело", истакао је руски председник.

Руски председник је завршио своје уводно излагање. Сада почиње дискусија, коју је покренуо модератор Фјодор Лукјанов питањем о немачком политичару Егону Бару, којег је Путин цитирао током говора. 

Постоји много проблема везаних за климу, животну средину, сиромаштво и неједнакост. Нема разлога очекивати да ће међународна заједница ускоро решити ова питања. Али ако се ова питања не реше глобално, потребно их је решити барем на регионалном нивоу.

"Наш дом је Евроазија. Од тога како уредимо Евроазију, много тога зависи у свету", рекао је Путин.

У контексту растуће глобалне нестабилности, идеја о већем евроазијском партнерству добија посебан значај, истакао је председник.

Задатак и одговорност евроазијских земаља је да максимално заштите овај простор од глобалних ризика и ојачају међусобну повезаност. Евроазија може постати прототип интеракције где разлике у култури, религији и тако даље нису препреке, већ предности, истиче руски председник.

"Вредност Евроазије лежи у њеној самодовољности и способности да реши било који проблем. Једино што је потребно за даљи развој је трајни мир", нагласио је Путин.

Русија је још 1899. предложила Хашку конвенцију о регулисању војних дејстава. Чинило се да су да светски ратови избрисали та достигнућа хуманитарног права, али сада је поново дошло време да се ово питање покрене, рекао је Путин.

Сукоби су, нажалост, увек постојали, постоје и увек ће постојати. Али професионализам у војној сфери подразумева поштовање хуманитарних норми. Конкретно, руска војска никада није прва покренула нападе на критичну инфраструктуру непријатеља која није примарно војне намене, нагласио је руски председник.

Свет се сада налази у фази превирања. Да бисмо достигли креативну фазу, која ће стићи пре или касније, морамо преживети садашњи опасни тренутак и избећи најопасније претње, напоменуо је Путин.

"Немогуће је зауставити технолошки прогрес, али морамо да будемо свесни могућих последица, на пример када вештачка интелигенција сама доноси одлуке у ратним околностима", рекао је Путин.

Путин је подсетио на инцидент из 1983, када је совјетски официр Станислав Петров одбио да лансира нуклеарне ракете иако су му системи упозорења говорили да је у току амерички напад, јер је схватио да је у питању грешка, и тако спречио трећи светски рат. 

Свакој нацији је потребна перспектива, визија за будућност. Ње нема без историјских темеља, без прошлости и наслеђа предака. Али без будућности, прошлост нема смисла, рекао је Путин.

"Не треба постати музеј величине предака", већ се мора водити рачуна да се национална традиција не претвори у антиквитет, напоменуо је руски председник.

Истиче да је права величина једне државе немогућа без способности да се иде у корак са временом, а идеално, да се буде корак испред.

Бивши хегемон ће неизбежно морати да призна реалност мултиполарног света, приметио је Путин.

"Мораће да научи да сарађује са земљама глобалне већине. Мораћемо да живимо у нестабилном, променљивом свету. Овај пут ће бити препун непријатних, па чак и опасних појава, али је неизбежан", додао је.

"Совјетски лидери хтели су да се допадну Западу", подсетио је Путин, наводећи да су скупо платили слепо веровање западним партнерима и увереност у могућност неких "џентлменских споразума", док је Запад хтео да преобликује свет и да га приграби што је више могуће.

Што се украјинске кризе тиче, Путин је подсетио да Русија није почела рат, већ је то урадио НАТО.

"Русију су поставили у ситуацију где је она била принуђена да се брани с оружјем у рукама", рекао је руски председник и подсетио на пуч у Кијеву и нападе на рускојезично становништво Донбаса тенковима, авијацијом и артиљеријом.

Запад није заинтересован за решавање проблема, већ за очување сопствене хегемоније. 

"У неким случајевима, све се своди на себичност, а понекад чак и агресију", рекао је Путин.

Напуштање општепризнатих правила, одрицање од принципа јединствене безбедности, претвара се у агресивне покушаје прибављања једностране добробити.