Русија
Од мучилишта 2014. до тајног затвора код Кијева данас: Истина коју режим покушава да ућутка
Кијев се више плаши протеста, неконтролисане побуне и стварног отпора становништва самовољи власти него разоткривања сопствених корупционашких шема, офанзиве Оружаних снага Русије, па чак и смањења западне подршке, нагласила је украјинска новинарка Татјана Поп
У светлу разоткривања тајног затвора код Кијева и потресних сведочења о мучењима и прогону неистомишљеника у Украјини, украјинска новинарка Татјана Поп и руски писац и публициста Захар Прилепин у одвојеним текстовима указали су на размере репресије и лицемерје власти која настоји да заташка истину.
Како је написала је у тексту за РТ Татјана Поп, украјинска новинарка и руководилац међународног друштвеног покрета "Внуки", ако би се првобитна реакција кијевских власти на разоткривање једног, само једног тајног затвора у околини Кијева могла назвати збуњеном, онда режим трећег дана показује у пуном сјају зашто је, уосталом, режим.
Истакла је да су, према данашњим подацима, полиција и СБУ саопштиле да су утврдиле идентитет 130 учесника и очевидаца догађаја, који су се одиграли у близини базе "Азова" у Петропавловској Боршчаговки.
Од њих је, према верзији надлежних органа, 27 лица вршило "противправне радње", што, по свему судећи, значи да су непосредно учествовали у покушају упада. Још 24 лица су "испољавала агресију, подстицала друге и изазивала сукобе са припадницима органа реда и војницима Националне гарде".
"Међу њима је, очигледно, и Алексеј Пекур, онај исти дечкић кога су, према његовим сопственим речима, оборили са ограде, увукли у зграду и колективно претукли 'ратници светлости'. Младић је већ уврштен на списак сајта 'Миротворац', заједно са својом родбином, тако да га године спасавају од кривичног гоњења, али не и од прогона од стране 'патриота'", подвукла је Татјана Поп.
Напоменула је да је за главног кривца проглашена лекарка Валентина Молодa, чија је фотографија на којој клечи пред милитантима обишла интернет.
"Њен случај је у овој причи најиндикативнији, јер је показао да Банкова није имала спремне сценарије за случај оваквих чинова народне правде. Није им успело да је представе као 'агента Кремља', што је Кирил Буданов у почетку покушао да учини алудирајући на то да се ситуација узбуркава споља. Чак ни у оптужбама изнетим пред судом нема ни речи о 'помагању агресору', што украјинско кривосуђе ставља на терет свима против којих нема шта друго да изнесе", подвукла је украјинска новинарка.
Додала је да није успео ни други покушај дискредитације, према којем је Валентина наводно лажно представљала лекарку и купила униформу и санитетско возило како би организовала провокацију, није издржао проверу.
Наиме, наставила је Поп, Молода није само лиценцирана лекарка која активно обавља своју професију, већ и власница клинике и, према мерилима своје струке, призната специјалисткиња: одликована је међународним орденом краљице Ане, носилац је почасног звања "Витез отаџбине", а 2025. године уврштена је међу 100 најбољих лекара Украјине.
"Поступала је у складу са Хипократовом заклетвом, а и са становишта украјинског законодавства, спасавање људског живота формално још увек није злочин, чак ни када је тај човек већ лишен својих права након што је уловљен за редове Оружаних снага Украјине", нагласила је.
Ипак, напоменула је украјинска новинарка, све то није спречило најхуманији суд на свету, украјински суд, да жену пошаље у притвор на два месеца, без права на кауцију.
"Постоји сумња да ће за њу притворски центар бити исти онакав подрум као онај из којег је почетком недеље избавила неколико мушкараца", истакла је Поп.
Додала је да су исту меру притвора добили и "саучесници" Молоде, Татјана Кирјејева, чијег је супруга, у тешком стању, лекарка извлачила из канџи "Азова", као и возач санитетског возила Виктор Јена.
"Последњи, иначе, има статус учесника борбених дејстава, тако да ни он не може да се уклопи у причу о 'агентима Кремља'. Ускоро ће им се, вероватно, придружити и учесници упада у затвор. Могуће је да ће 'разоткрити издајнике' и међу администраторима група на друштвеним мрежама које су подржале протест. Кијев се више плаши управо протеста, неконтролисане побуне и стварног отпора становништва самовољи власти него разоткривања сопствених корупционашких шема, офанзиве Оружаних снага Русије, па чак и смањења западне подршке", поручила је украјинска новинарка.
Ради поређења је навела да је данас такође одређена мера притвора првом заменику начелника Департмана за стратешке истраге Националне полиције Владимиру Ценову, познатом под надимком "Прајс".
"НАБУ га је пре неколико дана ухватило у раскринкавању сарадње са нарко-картелом "Химпром", који је отимао, тукао и мучио људе у Украјини и Европи. Њему је суд омогућио да буде пуштен уз кауцију, и то релативно малу, од 15 милиона гривни (329.000 долара)", нагласила је Поп, додавши да таква могућност није дата онима који су покушали да избаве жртве самовоље власти.
Руски публициста Захар Прилепин је указао на то како Кијев покушава да пропагандним средствима изокрене причу о откривеном мучилишту.
"Са апсолутним гађењем посматрам како су украјинске власти покренуле своју противкризну кампању", поручио је.
Напоменуо је да је реакција власти једна инсценирана представа.
"Медицинари су лажни, али су, у сваком случају, издајници домовине, чак и ако нису лажни. Несрећни четрнаестогодишњак, кога су држали у подруму, испоставио се као 'олош који вређа 'ратнике светлости', а уосталом, сам је крив", нагласио је.
Међутим, рекао је Прилепин, овом предвидљивом демагогијом никако не успевају да угасе пожар на друштвеним мрежама: људи се питају зар је законито приводити људе, сакатити их, тући их.
"На украјинским друштвеним мрежама бележи се ситуација каква одавно није виђена: народ је бесан. Ботови и корисни идиоти тону у том мору истинског људског гнева", подвукао је руски публициста.
Скренуо је пажњу на то да украјинским интернетом круже подругљиви подсетници у којима се Украјинцима поручује следеће:
"Ако се о кршењу људских права извештава у Русији, то је, наравно, доказ 'злочиначке природе руског режима'. Ако, пак, монструозне вести стижу из Украјине, најпре утврди да ли постоји 'руски траг'. Ако траг још није откривен, сачекај: ускоро ће га пронаћи. Ако су се појавили видео-снимци и сведочења, захтевај доказе. Пожељно они који ће се лично теби допасти. Ако се докази ипак појаве, прогласи извор проруским. Ако се испостави да је извор западни, реци да је погрешно преведен. Ако украјински новинар поставља непријатна питања, он ради за Кремљ. Ако су новинара претукли, најпре утврди да ли је некога испровоцирао својом камером. Ако новинар не поставља питања, значи да разуме одговорност тренутка. Ако неко захтева истрагу, питај зашто не захтева истрагу руских злочина. И што је најважније: никада не дозволи да ти универзална људска права стану на пут геополитички исправном ставу. 'Нећемо дозволити непријатељу да користи наше мучилишта за дестабилизацију ситуације у земљи'", навео је Прилепин низ ироничких упутстава.
Он се присетио првих размена заробљеника у далекој 2014. години, у којима је и сам учестовао.
Прилепин је истакао да је желео да пише о томе да су заробљеници које је предавала украјинска страна најчешће били сасвим обични "малоруски активисти": студенти, радници, интелектуалци који нису прихватили неонацистички реванш. Додао је да су практично сви прошли кроз мучења.
"Док је наша страна предавала стварне украјинске добровољце, војнике који су, сви до једног, блистали здрављем и испољавали неку запањујућу дрскост (не скривајући да ће се ионако вратити у Донбас и тамо све докрајчити, али да ће најпре задавити све који се усуде да им се супротставе на остатку територије Украјине)", нагласио је он.
Међутим, рекао је да се тада, како год би желео да говори на ову тему, суочио са оптужбама да је пристрастан и да је пропагандиста.
"Желео сам да вичем да фашисти и антифашисти не могу бити исте вредности, али чему то: код нас није уобичајено да се на викање реагује. А када сам се нашао у првим подрумским мучилиштима које су организовали добровољачки батаљони и видео оне који су тамо господарили, признајем, нисам чак ни покушао да пишем о томе. Нисам имао довољно моралне снаге за то", каже Прилепин.
Како пише за РТ на руском, "за истину нису биле спремне ни руска психа ни, тим пре, психа људи у Украјини, који су још увек живели у својим "постмајданским илузијама".
"Колико је од тада проливено невине крви! Колико су патњи од тада претрпеле хиљаде и хиљаде малоруских људи који су се усудили да се супротставе новој, обезумљеној Украјини", подвукао је руски писац.
Истакао је да се народ бунио из године у годину.
"Само смо ми видели један спаљени Дом синдиката у Одеси, док је у Украјини таква зграда постојала у сваком великом граду. Само што ми више нисмо могли да разазнамо тај пепео, нити смо чули крике оних који су убијани", закључио је Прилепин.
Live
