Филмска прича хрватске тениске сензације рођене у Београду

Матија Пецотић разочарао је америчке медије јер је на старту турнира у Делреј Бичу елиминисао домаћег представника Џека Сока, који је последњих седмица наговестио да би могао да се врати у форму која га је довела међу 10 најбољих на свету.

Међутим, мало познати Хрват зауставио га је у том походу и то после преокрета, резултатом 4:6, 6:2, 6:2, за нешто више од два сата игре.

Ни то не би било превише чудно да Пецотић није тренутно 784. играч света, да нема 33 пуне године и да му је ово био први меч на АТП нивоу у каријери!

Рођен је 1989. године у Београду, три године касније његова породица се преселила на Малту, где се и заљубио у тенис, јер је његов отац Горан играо рекреативно.

Када се преселио у Америку, уписао се на чувени универзитет Принстон, али је и тада тенис био у другом плану. Све до четврте године студија, када је у НЦАА лиги бриљантним партијама исписао историју факултета.

Водио је Принстон до најбољег пласмана у последњих 50 година, три пута је изабран за најбољег играча Ајви лиге, а како је био рангиран на другој позицији на листи свих тенисера са колеџа, одлучио је да посвети спорту.

Професионалац је постао 2013. године, најбољи пласман му је било 206. место и, када је био надомак пробоја у Топ 200, догодио се велики пех. Уочи Аустралијан опена 2016. године морао је на операцију бруха, након чега је доживео алергијску реакцију на анестезију.

"Био сам прикован за кревет осам месеци. То је променило путању мог тениског пута и целе каријере", рекао је Пецотић једном приликом.

Леворуки момак којем је, очекивано, највећа инспирација Рафаел Надал, а који је спаринговао и са Новаком Ђоковићем и Роџером Федерером, није дозволио да га повреде поколебају.

Вишак времена је искористио да се опет посвети учењу, па је после дипломе из политике и финансија на Принстону, уписао и Харвард, где је у пословној школи дошао и до мастер дипломе.

И сам је признао да се двоумио између спорта и бизниса, али је изабрао ово друго.

Добијао је понуде и са Вол стрита, на којем ради и некадашњи хрватски ас Марио Анчић, али је желео да још једном покуша са такмичењем.

"Апсолутно волим ову игру и знам да нећу трајати заувек, ипак имам 33 године. Покушавам да искористим сваки дан. Кад год стигнем, трудим се да тренирам свако јутро, пет-шест пута недељно. Некад тренирам и са својим шефом који има 70 година. Ове седмице сам тренирао с типом који је у касним 50-има. Каткад морате бити креативни", додао је.

У међувремену, запослио се као директор тржишта капитала у инвестиционој компанији "Wexford Real Estate Investors", која послује на 20 тржишта у Америци и Канади.

У питању је компанија која вреди око четири милијарде долара, због чега је, како се иначе тенисом бави повремено, морао да добије дозволу директора за наступ на турниру.

"Морао сам данас да одем раније са посла. Послао сам мејл целој екипи. Директор ме је пустио, али ћу и сутра морати да тражим слободан дан", истакао је Матија после бајковитог успеха.

Он је исти најавио и тријумфима над Тенисом Сандгреном и Стефаном Козловом у квалификацијама, али нико није веровао да може да угрози Сока.

И то је учинио после преокрета, потврдивши да му и спортска каријера није готова.

"Нисам очекивао да ћу победити, али нисам дошао овде с намером да изгубим", рекао је Пецотић након меча па наставио:

"Сок је бивши Топ 10 играч с много тениског искуства, био бих арогантан када бих рекао да сам дошао по победу. Нисам пао под притиском и успео сам да тријумфујем."

Један од најзаслужнијих за његову тениску ренесансу јесте тренер Ендрју Руб, којем је Хрват волонтерски помагао.

На тај начин је "поново открио љубав према тенису", а амерички стручњак наводи да је свима било јасно да Матија, упркос годинама, није рекао последњу реч на тениском терену.

"Годину дана био је наш волонтерски тренер и направио велику разлику, преневши своје искуство млађим играчима. Веома ми је драго што је направио још један замах и вратио се на тур", навео је Руб.

"Матија има висок такмичарски коефицијент интелигенције, што га је учинило изврсним тренером. Има и велико срце и воли напоран рад, а на терену се креће као играчи светске класе."

Матија Пецотић је постао сензација и доказао да године, а ни посао, не морају да буду препрека за успех у једном гладијаторском спорту какав је професионални тенис.

Већ сада је главни актер једне од најлепших тениских прича, али би његова бајка могла да се настави – за то је потребно да савлада Маркуса Гирона у другој рунди.